Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Troškove su tražili.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.

Pravnosnažnom presudom, utvrđeno je da tuženi nemaju pravo da parkiraju vozila na prostoru stalne službenosti prolaza na katastarskoj parceli bliže opisanoj u izreci prvostepene presude i naloženo je tuženima da prestanu sa parkiranjem vozila na napred opisanom prostoru. Nižestepeni sudovi su primenom odredaba članova 49. stav 1, 51, 52. i 57. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zaključili da tužioci kao vlasnici povlasne parcele broj .. KO Užice imaju pravo da koriste stvarnu službenost prolaza preko poslužne parcele .. KO Užice u širini od 5m i to za prolaz pešice, putničkim, teretnim i zaprežnim vozilima, jer je to njihovo pravo ustanovljeno na osnovu ugovora o kupoprodaji koji je zaključio njihov pravni prethodnik sa bivšim prodavcem EE i koja službenost je i upisana kao teret na poslužnoj parceli broj .. KO Užice, na osnovu čega je usvojen tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u situaciji kada revident neutemeljeno ukazuje na razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, kao što su potreba za novim tumačenjem prava, za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Nisu od značaja za izuzetnu dozvoljenost revizije revizijski razlozi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava.

U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta dana 31.03.2021. godine. Tužilac u tužbi nije označio vrednost predmeta spora.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. istog zakona propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.

Kako u konkretnom slučaju tužioci nisu označili vrednost predmeta spora, niti osnovica na koju su obračunate sudske takse u ovom postupku prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tuženih nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka imajući u vidu da troškovi nastali povodom odgovora na reviziju ne spadaju u nužne troškove za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković