.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2/2022
26.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordana Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., oboje iz Republike ..., čiji je zajednički punomoćnik Aleksandra Komlen Vukajlović, advokat iz ..., i tuženih GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., čiji je punomoćnik Marko Obradović, advokat iz ... i tužene ŽŽ iz ..., radi utvrđenja, po tužbi i protivtužbi tuženih BB i VV, odlučujući o reviziji tuženih BB iz ... i VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6181/20 od 14.10.2020. godine, u sednici održanoj 26.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženih BB iz ... i VV iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6181/20 od 14.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih BB iz ... i VV iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6181/20 od 14.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25076/16 od 04.03.2019. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene AA iz ..., pa je utvrđeno pravo svojine tužilji ¾ idealna dela porodično-stambenog objekta broj .. iz ZK, podignutog na delu katastarske parcele broj .., ukupne površine 9,06 ari, na adresi ... br. .. u ..., upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., što su svi tuženi BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ dužni da priznaju i da trpe da tužilja – protivtužena AA svoje pravo upiše u nadležnom katastru nepokretnosti, na osnovu navedene presude, bez daljeg prisustva i saglasnosti svih tuženih. Stavom II izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje – protivtužene AA iz ..., pa je utvrđeno pravo zajedničkog korišćenja tužilji – protivtuženoj katastarske parcele broj .., ukupne površine 9,06 ari, upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ..., što su svi tuženi BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ dužni da priznaju i da trpe, da tužilja – protivtužena AA svoje pravo upiše u nadležnom katastru nepokretnosti, a na osnovu ove presude, bez daljeg prisustva i saglasnosti svih tuženih. Stavom III izreke, odbijen je kao neosnovan osnovni protivtužbeni zahtev prvotuženog – protivtužioca BB i drugotužene – protivtužioca VV, oboje iz ..., da se utvrdi da je ništavo zaveštanje pred svedocima pok. ZZ sačinjeno 07.02.2008. godine, a proglašeno na ročištu dana 24.06.2016. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R/2016 i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužilja – protivtužena AA dužna da prizna i da trpi. Stavom IV izreke, odbijen je kao neosnovan prvi eventualni protivtužbeni zahtev prvotuženog – protivtužioca BB i drugotužene – protivtužilje VV, da se poništi zaveštanje pred svedocima pok. ZZ sačinjeno 07.02.2008. godine, a proglašeno na ročištu dana 24.06.2016. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R/2016 i da ne proizvodi pravno dejstvo, što je tužilja – protivtužena AA dužna da prizna i da trpi. Stavom V izreke, odbijen je kao neosnovan drugi eventualni protivtužbeni zahtev prvotuženog – protivtužioca BB i drugotužene – protivtužilje VV, da se utvrdi da je tužilja – protivtužena AA nedostojna za nasleđivanje i da se isključuje iz nasleđa kao bratanica pok. ZZ, zbog falsifikovanja zaveštanja i skrivanja zaveštanja. Stavom VI izreke, obavezani su tuženi – protivtužioci BB i VV, da kao solidarni dužnici, tužilji – protivtuženoj AA isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 113.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada su nastupili uslovi za izvršenje pa do isplate.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25076/16 od 04.03.2019. godine obavezani su tuženi BB i VV, kao solidarni dužnici, da sudskom veštaku Gordani Nikolić iz Beograda isplate iznos od 25.000,00 dinara, na ime naknade troškova i nagrade za veštačenje.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6181/20 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih BB i VV i potvrđena napred navedena presuda prvostepenog suda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25076/16 od 04.03.2019. godine, tako što su obavezani tuženi BB i VV da tužilji AA, kao solidarni dužnici, naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 89.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih BB i VV i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 25076/16 od 04.03.2019. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi BB i VV su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse i potrebe za novim tumačenjem prava.
Shodno članu 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nema uslova da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je zaveštajno nasleđivanje i pravna valjanost zaveštanja. Odluka u ovakvim parnicama zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a ukazivanje revidenata na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje nije zakonom propisan razlog za posebnu reviziju. Iz tog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke primenom člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410 stav 2. tačka 5., a u vezi sa članom 413 Zakona o parničnom postupku i ocenio da ista nije dozvoljena.
Tužilja je podnela tužbu 31.08.2016. godine, a tuženi BB i VV protivtužbu 23.01.2018. godine, radi utvrđenja. Vrednost predmeta spora po tužbi, kao i po protivtužbi je 100.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da je vrednost predmeta spora ispod revizijskog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, to revizija tuženih nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
