.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22356/2023
06.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Bendić, advokat iz ..., protiv tuženog „Milenijum osiguranje“ a.d. Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1319/23 od 23.05.2023. godine, na sednici održanoj 06.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1319/23 od 23.05.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužoca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1319/23 od 23.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Priboju P 162/20 od 22.02.2023. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete plati ukupan iznos od 546.000,00 dinara od čega za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 252.000,00 dinara, za pretrpljene fizičke bolove iznos od 140.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 154.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.03.2023. godine do konačne isplate, kao i na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za vreme bolovanja iznos od 134.752,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.07.2020. godine do konačne isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 208715,04 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Za veće traženje tužbeni zahtev je odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1319/23 od 23.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, potvrđena presuda Osnovnog suda u Priboju P 162/20 od 22.02.2023. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke – rešenje o troškovima parničnog postupka. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati dosuđeni iznos. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, jer se radi o parnici radi naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.06.2020. godine, a iznos novčanog potraživanja koji se revizijom pobija je 1.311.751,00 dinara. S obzirom da se u ovom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana prednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužioca nedozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
