.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22356/2023
06.03.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Зорана Хаџића, Драгане Миросављевић, Гордане Комненић и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ђорђе Бендић, адвокат из ..., против туженог „Миленијум осигурање“ а.д. Београд, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1319/23 од 23.05.2023. године, na седници одржаној 06.03.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1319/23 од 23.05.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1319/23 од 23.05.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прибоју П 162/20 од 22.02.2023. године, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца, па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете плати укупан износ од 546.000,00 динара од чега за душевне болове због умањења животне активности износ од 252.000,00 динара, за претрпљене физичке болове износ од 140.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 154.000,00 динара, све са законском затезном каматом почев од 22.03.2023. године до коначне исплате, као и на име накнаде материјалне штете због изгубљене зараде за време боловања износ од 134.752,00 динара, са законском затезном каматом почев од 15.07.2020. године до коначне исплате и трошкове парничног поступка у износу од 208715,04 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. За веће тражење тужбени захтев је одбијен.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1319/23 од 23.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца, потврђена пресуда Основног суда у Прибоју П 162/20 од 22.02.2023. године у одбијајућем делу става првог изреке и у ставу другом изреке – решење о трошковима парничног поступка. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка, као неоснован.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. ЗПП.
Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/2011 ... 10/2023), Врховни суд је оценио да нема места одлучивању о ревизији као изузетно дозвољеној на основу одредбе става 1. тог члана, с обзиром да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права.
Правноснажном пресудом делимично је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу исплати досуђени износ. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, јер се ради о парници ради накнаде штете, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у oвој правној ствари поднета је 08.06.2020. године, а износ новчаног потраживања који се ревизијом побија је 1.311.751,00 динара. С обзиром да се у овом случају ради о имовинско правном спору који се односи на новчано потраживање, у коме побијана предност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија тужиоца недозвољена.
Са напред наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у другом ставу изреке.
Председник већа – судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
