.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 22764/2023
31.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Abramović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2550/2002 od 28.03.2023. godine, u sednici održanoj 31.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2550/2002 od 28.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2550/2002 od 28.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 4084/21 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade štete po osnovu manje isplaćenog potraživanja kao poveriocu trećeg isplatnog reda 345.299,70 dinara po osnovu prouzrokovanih troškova zastupanja od strane advokata i takse od 549.208,00 dinara na ime indirektne štete tužioca kao hipotekarnom dužniku prema Fondu za razvoj RS 702.374,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2550/2002 od 28.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tužilac u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Obrazloženje pobijanih odluka u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, a navodi revizije usmereni su na ocenu dokaza i dokazni postupak, čime se zapravo osporava utvđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člna 407. stav 2. ZPP. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen revizijski razlog.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 09.09.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 865.873,27 dinara.U podnesku pod 22.10.2020. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost predmeta spora označio iznos 1.596.874,11 dinara.
Imajući u vidu da su u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
