.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 22764/2023
31.01.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Бранке Дражић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из села ..., Град ..., чији је пуномоћник Александар Абрамовић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2550/2002 од 28.03.2023. године, у седници одржаној 31.01.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2550/2002 од 28.03.2023. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 2550/2002 од 28.03.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Врању П 4084/21 од 05.05.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да му исплати на име накнаде штете по основу мање исплаћеног потраживања као повериоцу трећег исплатног реда 345.299,70 динара по основу проузрокованих трошкова заступања од стране адвоката и таксе од 549.208,00 динара на име индиректне штете тужиоца као хипотекарном дужнику према Фонду за развој РС 702.374,64 динара, са законском затезном каматом од 15.07.2019. године до исплате. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 2550/2002 од 28.03.2023. године, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. ЗПП.
Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20 и 10/23 – други закон), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
По оцени Врховног суда услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. став 1. ЗПП у конкретном случају нису испуњени. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Тужилац у ревизији није пружио доказе о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Образложење побијаних одлука у складу је са постојећом судском праксом у тумачењу и примени материјалног права, а наводи ревизије усмерени су на оцену доказа и доказни поступак, чиме се заправо оспорава утвђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члна 407. став 2. ЗПП. Поред тога, битне повреде одредаба парничног поступка нису дозвољен ревизијски разлог.
Из изнетих разлога, одлучено је као у првом ставу изреке.
Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 09.09.2019. године. Вредност предмета спора је 865.873,27 динара.У поднеску под 22.10.2020. године тужилац је преиначио тужбу и као вредност предмета спора означио износ 1.596.874,11 динара.
Имајући у виду да су у овом случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан преиначења тужбе, то је Врховни суд утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Драгана Маринковић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
