U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ankica Miškov, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Davidov, advokat iz ..., radi opoziva poklona, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 794/24 od 15.05.2024. godine, u sednici održanoj 05.11.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 794/24 od 15.05.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Somboru P 30/23 od 15.12.2023. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se opozove ugovor o poklonu zaključen između tužioca sa jedne strane kao poklonodavca i tužene kao poklonoprimca Ov. br. 6456/2014 od 24.03.2014. godine i Aneks ugovora o poklonu zaključen između stranaka Ov. br. 6949/2014 od 27.03.2014. godine, da se obaveže tužena da tužiocu izda podobnu ispravu za prenos prava vlasništva na nepokretnostima upisanim u ln br. .. KO ..., taksativno navedenim u prvom stavu izreke, kao i na nekretninama upisanim u ln br. .. KO ..., taksativno navedenih u stavu prvom izreke, sa imena BB na ime AA i to u celosti 1/1 deo, a da će u protivnom prenos prava svojine sa imena tužene na ime tužioca biti izvršen putem RGZ SKN Odžaci, te da se obaveže tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate je odbijen kao neosnovan; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 783.363,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 794/24 od 15.05.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i presuda Višeg suda u Somboru P 30/23 od 15.12.2023. godine potvrđena u celosti i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud nije propustio da primeni, niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili je moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je tužiočeva ćerka. Ugovorom o poklonu Ov. br. 6456/2014 od 24.03.2014. godine tužilac je poklonio tuženoj nepokretnosti upisane u ln br. .. KO ... (sada ln br. .. KO ...), taksativno navedene u izreci prvostepene presude, kao i traktor marke IMT model 549 opisan u izreci prvostepene presude, sve uz pravo doživotnog plodouživanja poklonodavca. Aneksom ugovora overenim 23.03.2014. godine označeno je da uz ln br. .. umesto KO ... stoji KO ... . Ugovor o poklonu nije zaključen ni pod kakvim uslovom, te je konstatovano da se poklonoprimac sa zahvalnošću prihvata nekretnina poklonjenih od stane svog oca kao poklonodavca. Rešenjem RGZ SKN od 28.05.2014. godine dozvoljeno je u ln br. .. KO ... upis prava svojine tužene uz prava stanovanja i plodouživanja tužioca. Tužilac je tuženoj poklonio predmetne nepokretnosti i pokretne stvari jer se tužena brinula o njemu i majci, vodila ga u zdravstvene ustanove radi pregleda, spremala kuću i hranu. Razlog za zaključenje navedenog ugovora bio je i da se omogući podizanje kredita iz subvencija, da tužena može navedene nepokretnosti da stavi pod hipoteku radi obezbeđenja novčanih kredita kod banaka, pa je tužena registrovala poljoprivredno gazdinstvo na svoje ime i u isto vreme unela zemljište koje je od oca dobila na poklon. Na ime tog gazdinstva tužena je ostvarila subvencije na godišnjem nivou u iznosu od 30.000,00 dinara. Tužena je sa ocem, majkom, svojim suprugom i sinom rođenim 2002. godine živela u porodičnoj zajednici u ... . Gajili su krave, proizvodili sir koji su prodavali na pijaci, a tužena je pomagala majci u proizvodnji sira i prodaji na pijaci, bavila se domaćinstvom, spremala hranu kako za članove porodice, tako i za radnike koji su radili na održavanju imanja. Imali su zajedničku kasu. Porodični odnosi su bili stabilni. Tužena je sa suprugom aktivno učestvovala u održavanju zajedničkog domaćinstva, vremenom su uvećavali stočni fond, podizali kredite kako bi kupovali mehanizaciju i poljoprivredno zemljište. Tužilac je vremenom sve manje radio zbog navršenih godina života, dok je majka tužene nastavila da proizvodi sir i pomaže tuženoj. Za vreme zajedničkog života tužena nikada nije pokazala nepoštovanje prema roditeljima niti bilo kakvu neblagodarnost ni prema tužiocu, ni prema svojoj majci. Nakon što je majka tužene, supruga tužioca VV saznala da je tužilac poklonio tuženoj predmetne nepokretnosti, ista je 05.10.2018. godine ponela tužbu protiv tuženih AA i BB (supruga i kćeri). U toj parnici presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Somboru P 1576/18 od 10.12.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je VV suvlasnik u 1/2 dela obuhvaćenim ugovorom o poklonu Ov. br. 6456/14 i Aneksom tog ugovora, te da je ugovor o poklonu u tom delu ništav. Ubrzo nakon donošenja navedene presude odnosi u porodičnoj zajednici su se poremetili, što je rezultiralo razvodom braka tužioca i njegove supruge u toku 2020. godine. Pre toga u februaru 2019. godine tužena je napustila bračnu i porodičnu zajednicu, tako da radi i živi u ..., te je zasnovala vanbračnu zajednicu. Njen suprug i sin ostali su da žive u domaćinstvu kod roditelja tužene u ... . I nakon razvoda majka tužene nastavila je da živi u porodičnoj kući u ... . Tužena je posećivala domaćinstvo roditelja dva do tri puta nedeljno, pokazivala je volju da brine o svojim roditeljima i da posprema kuću. Međutim, tužilac je prestao da kontaktira sa tuženom od kada je ona zasnovala vanbračnu zajednicu koju nije odobravao. Suprug i sin tužene pri dolasku tužene u kuću svojih roditelja istoj nisu dozvoljavali da posprema kuću, da se brine o tužiocu, niti su dozvoljavali da tužilac jede obroke koje bi tužena spremala. Tužilac je zabranio tuženoj i majci da ulaze u njegovu sobu. Bivši suprug tužene GG oglašen je odgovornim zbog nasilja u porodici prema majci tužene, određena mu je zabrana prilaska, zbog čega je napustio domaćinstvo roditelja tužene u martu 2022. godine. Tužilja je i dalje redovno dolazila u kuću roditelja, pomagala u održavanju kuće, ali je tužilac odbijao kontakt sa tužiljom i bivšom suprugom i odbijao da konzumira hranu koju su pripremale. U julu 2023. godine unuk tužioca odveo je tužioca u ... i smestio ga kod majke GG (babe po ocu) tako da su brigu o tužiocu preuzeli GG i njegova majka. Tužilac je GG (bivšem zetu) 12.07.2019. godine poklonio poljoprivredno zemljište površine 1 ha 76 ari i 66 m2 Ugovorom o poklonu OPU: 607-2019 od 12.07.2019. godine. Dve poklonjene parcele GG je opteretio hipotekom, koje su zbog neispunjenja ugovornih obaveza GG oduzete u korist Republike Srbije, jednu od parcela koju mu je tužilac poklonio kp br. .. KO Odžaci površine 5 ha 95 ari i 19 m2 prodao je ugovorom o kupoprodaji 27.01.2023. godine trećem licu. Dok je živeo u ... GG nije plaćao račune za režije, pa je iskazan dug za električnu energiju za imanje u ... u iznosu od 140.000,00 dinara, kao i dug od 40.000,00 dinara na ime komunalnih usluga plaćen u ratama od strane tužilje i njene majke. Tužilac se izdržava od svoje penzije koja je prema podatku za februar i mart 2023. godine iznosila oko 20.000,00 dinara, ali penziju podiže i tim sredstvima raspolaže GG. Tužilac je svu poljoprivrednu mehanizaciju koju je posedovao u ... ustupio unuku i GG. Tužilac se otežano kreće, boluje od disfunkcije miokarda i uzima lekove za koje je potrebno izdvojiti manje od 50 evra po receptu. Tužena je nezaposlena, boluje od raka štitne žlezde i u toku trajanja postupka se nalazila na lečenju u Institutu u Sremskoj Mitrovici. U kući u ... nastavila je da živi njena majka, ali je kuća otvorena i tužilac istoj ima pristup.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za opoziv poklona, kao neosnovan.

Ugovor o poklonu nije regulisan pozitivnim propisima, pa se odredbe o opozivu tog ugovora nalaze u pravnim pravilima imovinskog prava. Po paragrafu 567. Srpskog građanskog zakonika, koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije („Službeni list SNRJ“ broj 86/46) darodavac može opozvati poklon ako darodavac docnije tako osiromaši da ni živeti ne može i kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje koje sud ceni uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, ceneći ga kao vrednosno merilo u kontekstu pravila morala i dobrih običaja. Naime, cene se sledeće okolnosti: vladanje poklonoprimca i njegov uticaj na kasnije odnose sa poklonodavcem, ranije držanje oba ugovarača i njihovo uobičajeno ophođenje, da li se radi o usamljenom slučaju ili hroničnom poremećaju, ali je prisutna želja da se odnos popravi, da li je poklonodavac isprovocirao poklonoprimca.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da ponašanje tužene nije odstupilo od uobičajenih merila ponašanja ćerke prema ocu i da je do poremećaja odnosa i prekida kontakta stranaka usledilo krivicom tužioca. Tužena kao poklonoprimac nije povredila život tužioca, telo, čast, niti je narušila njegovu slobodu i imovinu, što bi predstavljalo razlog za opoziv poklona. Prema utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja ne može se okarakterisati njeno ponašanje kao gruba neblagodarnost prema ocu, poklonodavcu, čime bi bila povređena pravila morala i dobrih običaja, posebno kada se ima u vidu da je poklon u vidu suvlasničkog udela na nepokretnostima i pokretnim stvarima. Pravilna je i ocena nižestepenih sudova da tužilac nije ostao bez neophodnih sredstava za izdržavanje i da se stoga ni osiromašenje poklonodavca, kao jedan od razloga zbog kojih se može tražiti opoziv ugovora o poklonu, nije ispunjen. Naime, tužilac je penzioner sa primanjima od oko 20.000,00 dinara mesečno (podatak iz februara i marta 2023. godine) ne plaća troškove stanovanja, jer je prešao da živi kod bivšeg supruga tužene i njegove majke da ga neguju u starosti, pri čemu je zadržao pravo plodouživanja na porodičnoj kući u ..., kao i svojinu na jednoj katastarskoj parceli koju je prodao, a tri parcele je kasnije poklonio zetu, kao i poljoprivrednu mehanizaciju koja je bila u njegovoj svojini prepustio je zetu i unuku, zbog čega je pravilno utvrđeno da kod tužioca nije došlo do osiromašenja u smislu paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković