Pravnosnažnom presudom, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se utvrdi da u sastav zaostavštine pok. VV, biv. iz ... (oca tužilje i supruga tužene) po osnovu sticanja u braku sa tuženom, ulazi ½ vanknjižnog prava svojine na porodičnoj stambenoj zgradi koja se nalazi u Beogradu, ..., u ulici ... broj .. i pratećem objektu, sve na kat.parc. .. upisano u LN .. KO ... . Prema datim razlozima, tužilja primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP nije dokazala da su nepokretnosti koje su izgrađene na na kat.parc. .., koja je u svojini tužene po osnovu nasleđivanja iza pok. GG (oca tužene), stečene zajedničkim sredstvima u braku oca tužilje i tužene, jer nije predložila izvođenje dokaza na okolnost visine zarada koju su ostvarivali njeni roditelji u vreme izgradnje objekata, dokaze o sredstvima koja su ulagana u njihovu izgradnju, dokaze na okolnost visine doprinosa svakog od njih kako u novcu tako i u radu, angažovanju radne snage, staranju o deci idr, kao i dokaze na oklnost vrednosti objekta u vreme zidanja veštačenjem od strane veštaka građevisnke struke i aktuara na okolnsot utvrđivanja udela svakog od bračnih drugova u sticanju objekata.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u postupku pred prvostepenim sudom i osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.04.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 32.000 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković