Правноснажном пресудом, одбијен је као неоснован тужбени захтев да се утврди да у састав заоставштине пок. ВВ, бив. из ... (оца тужиље и супруга тужене) по основу стицања у браку са туженом, улази ½ ванкњижног права својине на породичној стамбеној згради која се налази у Београду, ..., у улици ... број .. и пратећем објекту, све на кат.парц. .. уписано у ЛН .. КО ... . Према датим разлозима, тужиља применом правила о терету доказивања из члана 231. ЗПП није доказала да су непокретности које су изграђене на на кат.парц. .., која је у својини тужене по основу наслеђивања иза пок. ГГ (оца тужене), стечене заједничким средствима у браку оца тужиље и тужене, јер није предложила извођење доказа на околност висине зарада коју су остваривали њени родитељи у време изградње објеката, доказе о средствима која су улагана у њихову изградњу, доказе на околност висине доприноса сваког од њих како у новцу тако и у раду, ангажовању радне снаге, старању о деци идр, као и доказе на оклност вредности објекта у време зидања вештачењем од стране вештака грађевиснке струке и актуара на околнсот утврђивања удела сваког од брачних другова у стицању објеката.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Ревизијом се указује на битне повреде одредаба парничног поступка учињене у поступку пред првостепеним судом и оспорава оцена доказа и правилно утврђено чињенично стање, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије. Примена овог института је предвиђена искључиво за питања материјалног права, па је потребно да се у ревизији јасно наведе правно питање чије се разматрање предлаже и образложи потреба његовог разматрања у смислу испуњења услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП, што у конкретном случају није учињено.

Из наведених разлога, нису испуњени услови да се у овој парници дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, па је Врховни суд применом члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.04.2022. године. Вредност предмета спора је 32.000 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић