Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede postupka na koje se ukazuje u reviziji. Naime, drugostepeni sud dajući razloge zbog kojih je odbio žalbu tužioca na prvostepenu presudu, nije mogao prekoračiti tužbeni zahtev, kako se to neosnovano navodi u reviziji. Ukazivanje na povrede postupka učinjene od strane prvostepenog suda, koje su isticane u žalbi i koje su ocenjene od strane drugostepenog suda, ne mogu biti revizijski razlog saglasno odredbi člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak ... godine i do prestanka faktičke bračne zajednice septembra 2011. godine, sa maloletnim sinom, rođenim ... godine živeli su u stanu koji je vlasništvo brata tužene. Tužena je vlasnik stana u kome žive njeni roditelji. Tužilac je 4 godine radio u ... u ... na poslovima .... Radni odnos mu je prestao 31.08.2012. godine, jer mu je isteklo vreme na koje je zasnovan, od kada je nezaposlen. Tužiocu je umanjena životna aktivnost za 7%, ne poseduje imovinu, mesečno plaća režijske troškove između 12.000,00 i 15.000,00 dinara zimi, a leti oko 3.000,00 dinara, za hranu, odeću, obuću, potrebno mu je mesečno 35.000,00 dinara, nema redovnu terapiju, ali kad povremeno ima bolove pije lekove koji koštaju 160,00 dinara. U izdržavanju pomažu mu roditelji, koji pomažu i njegovom bratu koji je takođe nezaposlen. Tužena je zaposlena u ... u ... kao ..., sa platom oko 100.000,00 dinara, a njene potrebe se odnose na naknadu režijskih troškova u iznosu od 20.000,00 dinara, troškova hrane, obuće i odeće u iznosu od 15.000,00 do 20.000,00 dinara, s tim što sama izdržava zajedničko dete, čiji su mesečni troškovi oko 20.000,00 dinara, a plaća i vrtić 5.000,00 dinara. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena ni na koji način nije uticala da tužilac ostane bez zaposlenja, a tužilac nije dokazao da mu je umanjena radna sposobnost zbog umanjenja životne aktivnosti. Tužilac ne poseduje nepokretnu imovinu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje obaveze tužene da doprinosi njegovom izdržavanju sa traženim novčanim iznosom, iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalno prava nisu osnovani.

Naime, odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.

Imajući u vidu sadržinu navedene zakonske odredbe u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz navedene zakonske odredbe za utvrđivanje obaveze tužene da doprinosi izdržavanju tužioca, kao supružnika. Tužilac nema dovoljno sredstava za sopstveno izdržavanje jer je nezaposlen, međutim radno je sposoban, pa je pravilan zaključak sudova da svojim radom može ostvariti prihode koji su mu potrebni za izdržavanje. Tužilac ne doprinosi izdržavanju zajedničkog maloletnog deteta stranaka, odnosno sve troškove izdržavanja snosi tužena, pa je suprotno navodima revizije, pravilan zaključak sudova da bi se usvajanjem tužbenog zahteva umanjio i iznos neophodan za izdržavanje deteta i na taj način ugrozila i otežala egzistencija deteta i njegove majke, ovde tužene. Odredbom člana 166. stav 4. Porodičnog zakona je predviđeno da ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje ima prvenstvo.

Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost pobijane presude, jer se odnose na nerešene konfliktne partnerske odnose stranaka, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić