Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ни повреде поступка на које се указује у ревизији. Наиме, другостепени суд дајући разлоге због којих је одбио жалбу тужиоца на првостепену пресуду, није могао прекорачити тужбени захтев, како се то неосновано наводи у ревизији. Указивање на повреде поступка учињене од стране првостепеног суда, које су истицане у жалби и које су оцењене од стране другостепеног суда, не могу бити ревизијски разлог сагласно одредби члана 407. став 1. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак ... године и до престанка фактичке брачне заједнице септембра 2011. године, са малолетним сином, рођеним ... године живели су у стану који је власништво брата тужене. Тужена је власник стана у коме живе њени родитељи. Тужилац је 4 године радио у ... у ... на пословима .... Радни однос му је престао 31.08.2012. године, јер му је истекло време на које је заснован, од када је незапослен. Тужиоцу је умањена животна активност за 7%, не поседује имовину, месечно плаћа режијске трошкове између 12.000,00 и 15.000,00 динара зими, а лети око 3.000,00 динара, за храну, одећу, обућу, потребно му је месечно 35.000,00 динара, нема редовну терапију, али кад повремено има болове пије лекове који коштају 160,00 динара. У издржавању помажу му родитељи, који помажу и његовом брату који је такође незапослен. Тужена је запослена у ... у ... као ..., са платом око 100.000,00 динара, а њене потребе се односе на накнаду режијских трошкова у износу од 20.000,00 динара, трошкова хране, обуће и одеће у износу од 15.000,00 до 20.000,00 динара, с тим што сама издржава заједничко дете, чији су месечни трошкови око 20.000,00 динара, а плаћа и вртић 5.000,00 динара. Према утврђеном чињеничном стању, тужена ни на који начин није утицала да тужилац остане без запослења, а тужилац није доказао да му је умањена радна способност због умањења животне активности. Тужилац не поседује непокретну имовину.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно је одбијен тужбени захтев тужиоца за утврђење обавезе тужене да доприноси његовом издржавању са траженим новчаним износом, из разлога које у свему прихвата и овај суд.

Разлози ревизије којима се указује на погрешну примену материјално права нису основани.

Наиме, одредбом члана 151. став 1. Породичног закона прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или је незапослен, има право на издржавање од другог супружника сразмерно његовим могућностима.

Имајући у виду садржину наведене законске одредбе у контексту утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак судова да у конкретном случају нису испуњени услови из наведене законске одредбе за утврђивање обавезе тужене да доприноси издржавању тужиоца, као супружника. Тужилац нема довољно средстава за сопствено издржавање јер је незапослен, међутим радно је способан, па је правилан закључак судова да својим радом може остварити приходе који су му потребни за издржавање. Тужилац не доприноси издржавању заједничког малолетног детета странака, односно све трошкове издржавања сноси тужена, па је супротно наводима ревизије, правилан закључак судова да би се усвајањем тужбеног захтева умањио и износ неопходан за издржавање детета и на тај начин угрозила и отежала егзистенција детета и његове мајке, овде тужене. Одредбом члана 166. став 4. Породичног закона је предвиђено да ако има више поверилаца издржавања, право детета на издржавање има првенство.

Из наведених разлога, с обзиром да се осталим наводима ревизије не доводи у сумњу законитост побијане пресуде, јер се односе на нерешене конфликтне партнерске односе странака, Врховни касациони суд је применом члана 414. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић