Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2951/2020
05.11.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje mal. AA iz ..., koju zastupa zakonska zastupnica BB iz ..., čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić advokat iz ..., protiv tuženog Grada Leskovca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2756/19 od 20.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 05.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2756/19 od 20.01.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2756/19 od 20.01.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5275/18 od 10.05.2019. godine, u prvom stravu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je maloletna tužilja tražila da se tuženi obaveže da joj, na ime stečenog bez osnova, isplati 120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2016. godine do isplate. U drugom stavu izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2756/19 od 20.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. ZPP.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP. Po oceni revizijskog suda, nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluka Ustavnog suda, u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalog primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom.