Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2951/2020
05.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Данијеле Николић, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у парници тужиље мал. АА из ..., коју заступа законска заступница ББ из ..., чији је пуномоћник Нинослава Васић адвокат из ..., против туженог Града Лесковца, кога заступа Градско правобранилаштво, ради стицања без основа, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 2756/19 од 20.01.2020. године, у седници већа одржаној 05.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 2756/19 од 20.01.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 2756/19 од 20.01.2020. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу П 5275/18 од 10.05.2019. године, у првом страву изреке одбијен је тужбени захтев којим је малолетна тужиља тражила да се тужени обавеже да јој, на име стеченог без основа, исплати 120,00 динара са законском затезном каматом од 12.01.2016. године до исплате. У другом ставу изреке обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 13.500,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 2756/19 од 20.01.2020. године одбијена је као неоснована жалба тужиље и првостепена пресуда потврђена.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. ЗПП.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП. По оцени ревизијског суда, нема потребе за новим тумачењем права, што је у складу са ставом израженим у одлуци Уставног суда I Уо 641/14 од 01.12.2016. године и правним дејством одлука Уставног суда, у смислу одредаба члана 62. у вези члана 59. Закона о Уставном суду, будући да одлука Уставног суда има правно дејство од дана њеног објављивања у „Службеном гласнику РС“, а Уставни суд није одредио начин отклањања последица насталог применом општег акта који није у сагласности са уставом или законом.