Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St 56/10, a koja je utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 508/22 od 22.03.2022. godine. Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St br. 508/22 od 22.03.2022. godine, utvrđeno da je predlagaču AA povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St. 56/10. U obrazloženju tog rešenja navedeno je da je postupak nad Beogradskom bankom ad otvoren 03.01.2002. godine, a tužilja svojim ponašanjem nije uticala na dužinu trajanja postupka koji traje više od 19 godina. Prema izjašnjenju stečajnog upravnika Beobanke ad u stečaju, potraživanje tužilje je utvrđeno u iznosu od 3.200,14 dinara bez potraživanja zakonske zatezne kamate koja nije ni tražena, na ime neisplaćene zarade za mesec decembar 2001. godine. Nakon delimične isplate ukupno preostalo potraživanje iznosi 1.275,83 dinara. U vreme nastanka potraživanja struktura kapitala Beobanke ad Beograd bila je takva da je Agencija za osiguranje dopozita bila vlasnik svih akcija i isto je i na dan otvaranja stečaja.

Prema Zaključku usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana drugostepena presuda, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

U konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 05.08.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 1.275,83 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti jer vrednost predmeta spora u iznosu od 1.275,83 dinara, očigledno ne prelazi iznos iz člana 468. stav 1. ZPP- a, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković