Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 340/2025
27.03.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i mal. BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik AA, čiji je punomoćnik Slobodan Milutinović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Sombora, čiji je zakonski zastupnik Pravobranilaštvo Grada Sombora, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 513/24 od 25.10.2024. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilja izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 513/24 od 25.10.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 340/23 od 31.01.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji AA iz ... isplati na ime naknade materijalne štete iznos od 250.715,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2024. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji mal. BB na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2024. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiljama solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 189.891,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 513/24 od 25.10.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje AA kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 250.715,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2024. godine do isplate i tužbeni zahtev tužilje mal. BB kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2024. godine do isplate, a obavezane su tužilje da tuženom nadoknade troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezane su tužilje da tuženom nadoknade troškove žalbenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 78/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.