Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 340/2025
27.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиља АА из ... и мал. ББ из ..., чији је законски заступник АА, чији је пуномоћник Слободан Милутиновић, адвокат из ..., против туженог Града Сомбора, чији је законски заступник Правобранилаштво Града Сомбора, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиља изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 513/24 од 25.10.2024. године, у седници одржаној 27.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиља изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 513/24 од 25.10.2024. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 340/23 од 31.01.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиља. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи АА из ... исплати на име накнаде материјалне штете износ од 250.715,28 динара са законском затезном каматом почев од 31.01.2024. године до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиљи мал. ББ на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх исплати износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 31.01.2024. године до исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљама солидарно накнади трошкове парничног поступка у износу од 189.891,13 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 513/24 од 25.10.2024. године, ставом првим изреке, жалба туженог је усвојена, па је првостепена пресуда преиначена тако што је одбијен, као неоснован, тужбени захтев тужиље АА којим је тражила да се обавеже тужени да јој на име накнаде материјалне штете исплати износ од 250.715,28 динара са законском затезном каматом почев од 31.01.2024. године до исплате и тужбени захтев тужиље мал. ББ којим је тражила да се обавеже тужени да јој исплати на име накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх износ од 50.000,00 динара са законском затезном каматом од 31.01.2024. године до исплате, а обавезане су тужиље да туженом надокнаде трошкове парничног поступка у износу од 54.000,00 динара. Ставом другим изреке, обавезане су тужиље да туженом надокнаде трошкове жалбеног поступка у износу од 27.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиље су благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права позивајући се на члан 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

Тужени је поднео одговор на ревизију, захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18 и 18/20), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.