Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima i pravila o teretu dokazivanja, odbijen je tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužiocu, za period od oktobra 2020. godine zaključno sa oktobrom 2021. godine, isplate dugovane zakupnine za zakupljeni prostor postojeći u tržnom centru u ulici Kosmajskoj broj ..., površine 402,07m2, u prvoj B zoni, po osnovu Ugovora i anekss 1. i 2. ugovora o zakupu poslovnog prostora zaključenog 21.12.1994. godine između tuženih, kao zakupaca i JP „Poslovni prostor Čukarica“ pravnog prethodnika tužioca, kao zakupodavca. Prema datim razlozima, tužilac je dostavio izvod iz poslovnih knjiga od 06.12.2021. godine koji se odnosi na poslovni prostor u ulici Kosmajskoj broj ... Beograd, površine 364m2, a nije dokazao da su tuženi sa JP „Poslovni prostor Čukarica“ ili sa Gradom Beogradom zaključili Ugovor o zakupu ovog poslovnog prostora, niti da je eventualno izvršena prenumeracija na adresi Kosmajka br. ... u br. ..., tim pre što što je iz javne baze podataka katastra nepokretnosti utvrđeno da se na različitim parcelama nalaze zgrada tržnog centra u ulici Kosmajska broj ..., a druga zgrada u ulici Kosmajska ..., zbog čega nema dokaza da su stranke bile u obligacionopravnom odnosu za predmetni poslovni prostor, samim tim i da ne postoji obaveza tuženih da za taj prostor plate zakupninu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je predviđena isključivo za pitanja materijalnog prava, pa je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.08.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 2.643.732,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 22.596 evra.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tuženima ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković