Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011...10/2023, у даљем тексту: ЗПП).

Тужени су поднели одговор на ревизију.

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби Закона о облигационим односима и правила о терету доказивања, одбијен је тужбени захтев да се обавежу тужени да тужиоцу, за период од октобра 2020. године закључно са октобром 2021. године, исплате дуговане закупнине за закупљени простор постојећи у тржном центру у улици Космајској број ..., површине 402,07м2, у првој Б зони, по основу Уговора и анексс 1. и 2. уговора о закупу пословног простора закљученог 21.12.1994. године између тужених, као закупаца и ЈП „Пословни простор Чукарица“ правног претходника тужиоца, као закуподавца. Према датим разлозима, тужилац је доставио извод из пословних књига од 06.12.2021. године који се односи на пословни простор у улици Космајској број ... Београд, површине 364м2, а није доказао да су тужени са ЈП „Пословни простор Чукарица“ или са Градом Београдом закључили Уговор о закупу овог пословног простора, нити да је евентуално извршена пренумерација на адреси Космајка бр. ... у бр. ..., тим пре што што је из јавне базе података катастра непокретности утврђено да се на различитим парцелама налазе зграда тржног центра у улици Космајска број ..., а друга зграда у улици Космајска ..., због чега нема доказа да су странке биле у облигационоправном односу за предметни пословни простор, самим тим и да не постоји обавеза тужених да за тај простор плате закупнину.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да је другостепена одлука у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима странака, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужилац није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања. Поред наведеног, ревизијом се оспорава оцена доказа и правилно утврђено чињенично стање, што не представља разлог за примену института изузетне дозвољености ревизије. Примена овог института је предвиђена искључиво за питања материјалног права, па је потребно да се у ревизији јасно наведе правно питање чије се разматрање предлаже и образложи потреба његовог разматрања у смислу испуњења услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП, што у конкретном случају није учињено.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5, у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 05.08.2022. године. Вредност предмета спора је 2.643.732,00 динара, што према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе представља динарску противвредност 22.596 евра.

Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Туженима не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић