.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3528/2020
21.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Bulajić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd - Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1973/18 od 22.10.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1973/18 od 22.10.2019. godine.
PREINAČUJU SE presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1973/18 od 22.10.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 897/18 od 28.06.2018. godine u delu odluke o troškovima postupka tako što SE OBAVEZUJE tužena Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje da tužilji AA iz ..., naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate i troškove drugostepenog postupka u iznosu 6.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana prijema odluke, dok se deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova prvostepenog postupka od presuđenja do izvršnosti presude ODBIJA kao neosnovan.
OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema odluke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 897/18 od 28.06.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da u korist tužilje uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO po stopi koja bude važila na dan uplate i to na pojedinačno navedene novčane iznose (sve bliže opisano u ovom stavu izreke). Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1973/18 od 22.10.2019. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u prvostepenoj presudi, koje je potvrđeno drugostepenom presudom, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18), zbog razmatranja pravnog pitanja i ujednačavanja sudske prakse u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijano rešenje o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev u celini i tužena je obavezana da u korist tužilje izvrši uplatu traženih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, prvostepeni sud je doneo rukovodeći se razlozima pravičnosti, smatrajući da je tužilja mogla u ranijem postupku u kojem je ostvarila novčanu nakadu da potražuje i doprinose, pa iako je tužbeni zahtev za uplatu doprinosa osnovan, napravljeni su nepotrebni izdaci koji prevazilaze visinu tužbenog zahteva. Drugostepeni sud je odbio žalbu tužilje i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. ZPP da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka tako što je obavezao tuženu da tužilji na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara. Navedeni iznos obuhvata nagradu punomoćniku za sastav tužbe u iznosu od 6.000,00 dinara i nagradu punomoćniku za zastupanje na dva održana ročišta (23.05.2018, 28.06.2018) u iznosima od po 7.500,00 dinara. Na iznos naknade troškova prvostepenog postupka tužilji je dosuđena zakonska zatezna kamata od izvršnosti presude do isplate, a odbijen je deo zahteva od presuđenja do izvršnosti presude, jer tužena dolazi u docnju tek kada odluka o troškovima parničnog postupka postane pravnosnažna i kada protekne rok za njeno dobrovoljno ispunjenje. Dakle, dolazak tužene u docnju se u ovakvoj situaciji podudara sa trenutkom kada odluka suda kojom je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove postane izvršna, što daje pravo tužilji da od tužene potražuje i zateznu kamatu počev od izvršnosti presude, u skladu sa odredbom člana 277. stava 1. ZOO. Tužena je obavezana da tužilji naknadi i troškove drugostepenog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara, koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav žalbe, a sve prema opredeljenom zahtevu tužilje (član 163. stav 2. ZPP).
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 416. stava 1. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako je tužilja uspela u postupku po reviziji, ovaj sud je primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP obavezao tuženu da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije, prema važećoj AT.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
