
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3528/2020
21.10.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Драгане Маринковић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Михајло Булајић, адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање Београд - Филијала Прокупље, ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1973/18 од 22.10.2019. године, у седници одржаној 21.10.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1973/18 од 22.10.2019. године.
ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 1973/18 од 22.10.2019. године и пресуда Основног суда у Прокупљу П 897/18 од 28.06.2018. године у делу одлуке о трошковима поступка тако што СЕ ОБАВЕЗУЈЕ тужена Национална служба за запошљавање Београд, Филијала Прокупље да тужиљи АА из ..., накнади трошкове првостепеног поступка у износу од 21.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате и трошкове другостепеног поступка у износу 6.000,00 динара, све у року од 15 дана од дана пријема одлуке, док се део захтева за исплату законске затезне камате на досуђени износ трошкова првостепеног поступка од пресуђења до извршности пресуде ОДБИЈА као неоснован.
ОБАВЕЗУЈЕ СЕ тужена да тужиљи накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 12.000,00 динара у року од 15 дана од дана пријема одлуке.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу П 897/18 од 28.06.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана тужена да у корист тужиље уплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање надлежном Фонду ПИО по стопи која буде важила на дан уплате и то на појединачно наведене новчане износе (све ближе описано у овом ставу изреке). Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 1973/18 од 22.10.2019. године, одбијене су жалбе парничних странака и првостепена пресуда је потврђена.
Против решења о трошковима поступка садржаног у првостепеној пресуди, које је потврђено другостепеном пресудом, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује у смислу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе.
По оцени Врховног касационог суда испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 87/18), због разматрања правног питања и уједначавања судске праксе у вези права на накнаду трошкова поступка. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући побијано решење о трошковима поступка у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.
У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11...87/18), на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.
Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев у целини и тужена је обавезана да у корист тужиље изврши уплату тражених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду ПИО. Одлуку да свака странка сноси своје трошкове поступка, првостепени суд је донео руководећи се разлозима правичности, сматрајући да је тужиља могла у ранијем поступку у којем је остварила новчану накаду да потражује и доприносе, па иако је тужбени захтев за уплату доприноса основан, направљени су непотребни издаци који превазилазе висину тужбеног захтева. Другостепени суд је одбио жалбу тужиље и потврдио одлуку о трошковима поступка, прихватајући као правилне разлоге првостепеног суда.
По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом тужиље указује на погрешну примену материјалног права у делу нижестепених одлука којима је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Одредбом члана 153. става 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. ставом 1. ЗПП да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.
Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, не може се прихватити закључак нижестепених судова да трошкови овог поступка нису били потребни. Приликом одлучивања о трошковима парничног поступка, осим у споровима из области породичних односа, суд не води рачуна о разлозима правичности, а такође висина тужбеног захтева ни једном законском одредбом није прописана као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка у ситуацији када је странка успела у спору.
Сходно наведеном, Врховни касациони суд је преиначио првостепену и другостепену одлуку у делу о трошковима поступка тако што је обавезао тужену да тужиљи на име накнаде трошкова првостепеног поступка исплати износ од 21.000,00 динара. Наведени износ обухвата награду пуномоћнику за састав тужбе у износу од 6.000,00 динара и награду пуномоћнику за заступање на два одржана рочишта (23.05.2018, 28.06.2018) у износима од по 7.500,00 динара. На износ накнаде трошкова првостепеног поступка тужиљи је досуђена законска затезна камата од извршности пресуде до исплате, а одбијен је део захтева од пресуђења до извршности пресуде, јер тужена долази у доцњу тек када одлука о трошковима парничног поступка постане правноснажна и када протекне рок за њено добровољно испуњење. Дакле, долазак тужене у доцњу се у оваквој ситуацији подудара са тренутком када одлука суда којом је обавезана да тужиљи накнади парничне трошкове постане извршна, што даје право тужиљи да од тужене потражује и затезну камату почев од извршности пресуде, у складу са одредбом члана 277. става 1. ЗОО. Тужена је обавезана да тужиљи накнади и трошкове другостепеног поступка у износу од 6.000,00 динара, који се односи на награду пуномоћнику за састав жалбе, а све према опредељеном захтеву тужиље (члан 163. став 2. ЗПП).
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 416. става 1. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.
Како је тужиља успела у поступку по ревизији, овај суд је применом члана 165. става 2. у вези чланова 153. и 154. ЗПП обавезао тужену да тужиљи накнади трошкове ревизијског поступка у износу од 12.000,00 динара који се односи на награду пуномоћнику за састав ревизије, према важећој АТ.
Председник већа - судија
Звездана Лутовац, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић