Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu reviziju izjavljuje tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na odredbu člana 404. ZPP-a.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući u skladu sa citiranom odredbom zakona, Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

Nižestepeni sudovi su utvrdili je dana 29.10.2022. godine u Kučevu, ispred hotela Rudnik, tužioca napao čopor pasa koji ga je izujedao i naneo povrede bliže opisane u obrazloženju prvostepene presude. Veštačenjem su utvrđeni intenzitet i dužina trajanja pretrpljenog bola i straha, kao i visina materijalnih troškova koje je tužilac snosio povodom navedenog događaja, pa su na ime naknade materijalne i nematerijalne štete tužiocu dosuđeni novčani iznosi kao u izreci drugostepene presude.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nižestepeni sudovi su primenili relevantne norme Zakona o obligacionim odnosima kojima je regulisano prouzrokovanje štete kao izvor obligacije, pa su zaključili da je tužena odgovorna za štetu koju je pretrpeo tužilac po vrsti i obimu koja je dosuđena pravnosnažnom drugostepenom presudom. Revident osporava materijalnopravne zaključke nižestepenih sudova koji su od uticaja na visinu dosuđene nematerijalne štete, ukazujući da je naknada dosuđena previsoko, ali prema oceni Vrhovnog suda, dosuđenje nematerijalne štete zavisi od konkretnog slučaja i utvrđenih činjenica, pa stoga nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U reviziji se ne ukazuje na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a nije ni potrebno novo tumačenje prava.

Na osnovu navedenog, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 08.12.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 323.760,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković