Против правноснажне другостепене пресуде благовремену ревизију изјављује тужена због погрешне примене материјалног права, позивом на одредбу члана 404. ЗПП-а.

Чланом 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 10/23) је прописано да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Поступајући у складу са цитираном одредбом закона, Врховни суд није дозволио одлучивање о посебној ревизији тужене.

Нижестепени судови су утврдили је дана 29.10.2022. године у Кучеву, испред хотела Рудник, тужиоца напао чопор паса који га је изуједао и нанео повреде ближе описане у образложењу првостепене пресуде. Вештачењем су утврђени интензитет и дужина трајања претрпљеног бола и страха, као и висина материјалних трошкова које је тужилац сносио поводом наведеног догађаја, па су на име накнаде материјалне и нематеријалне штете тужиоцу досуђени новчани износи као у изреци другостепене пресуде.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване нижестепене пресуде, Врховни суд налази да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Нижестепени судови су применили релевантне норме Закона о облигационим односима којима је регулисано проузроковање штете као извор облигације, па су закључили да је тужена одговорна за штету коју је претрпео тужилац по врсти и обиму која је досуђена правноснажном другостепеном пресудом. Ревидент оспорава материјалноправне закључке нижестепених судова који су од утицаја на висину досуђене нематеријалне штете, указујући да је накнада досуђена превисоко, али према оцени Врховног суда, досуђење нематеријалне штете зависи од конкретног случаја и утврђених чињеница, па стога нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. У ревизији се не указује на потребу да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, а није ни потребно ново тумачење права.

На основу наведеног, применом члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужене није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је дана 08.12.2022. године, а вредност предмета спора је 323.760,00 динара.

Према члану 468. став 1. ЗПП, спорови мале вредности су спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија туженe није дозвољена, у смислу члана 479. став 6. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранко Станић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић