Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4133/2019
10.09.2020. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u postupku tužioca Javno komunalno preduzeće „Informatika“ Novi Sad, čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Mihajlovski, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 5100/2017 od 29.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 5100/2017 od 29.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepepenom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 1666/2017 od 16.06.2017. godine, u stavu prvom izreke utvrđeno je da je tužilac povukao tužbu za iznos od 23.491,35 dinara, na ime zakonske zatezne kamate, pa se u tom delu rešenje o izvršenju javnog izvršitelja Gorana Arsenovića iz Novog Sada I.IVK-A313/2016 od 14.11.2016. godine ukida. Stavom drugim izreke rešenje javnog izvršitelja Gorana Arsenovića iz Novog Sada I.IVK-A313/2016 od 14.11.2016. godine održava se na snazi u iznosu od 61.307,29 dinara na ime glavnog duga i u iznosu od 14.681,22 dinara na ime troškova izvršenja. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 7.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu 5100/2017 od 29.05.2019. godine žalba tuženog se delimično usvaja pa se presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 1666/2017 od 16.06.2017. godine preinačava, tako što se rešenje javnog izvršitelja Gorana Arsenovića iz Novog Sada I.IVK-A313/2016 od 14.11.2016. godine održava na snazi za iznos troškova izvršenja od 10.570,48 dinara umesto 14.681,22 dinara, te se obavezuje tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 5.400,00 dinara umesto 7.500,00 dinara. U preostalom delu žalba tuženog se odbija, a prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom delu se potvrđuje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 I 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da su sporovi male vrednosti oni sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku je propisano da protiv drugostepene odluke donete u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Navedeni spor iniciran je tužbom od 24.10.2016. godine, radi isplate komunalne usluge. Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 71.877,77 dinara. Kako vrednost predmeta spora u ovom parničnom postupku očigledno ne prelazi iznos od 3.000,00 evra, sledi da predmetni spor ima karakter parnice o sporu male vrednosti.

U ovoj vrsti spora revizija nije dozvoljena, na šta eksplicitno upućuje prethodno citirana odredba zakona.

Pri tom, nije od uticaja na dozvoljenost revizije to što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu odluku u pogledu parničnih troškova, budući da se odluka o troškovima parničnog postupka u svakom slučaju ne može pobijati revizijom.

Kako je drugostepena odluka doneta u parnici o sporu male vrednosti u kojoj izjavljivanje ovog pravnog leka nije dozvoljeno, a tuženi se ne poziva na član 404. istog zakona, niti revizijskim navodima suštinski predlaže da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, to je revizijski sud primenom člana 413. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci ove odluke, tako što je odbacio reviziju tuženog, kao nedozvoljenu.