Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4133/2019
10.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у поступку тужиоца Јавно комунално предузеће „Информатика“ Нови Сад, чији је пуномоћник Владимир Милановић, адвокат из ..., против туженог АА из ..., чији је пуномоћник Младен Михајловски, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 5100/2017 од 29.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 10.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог, изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж 5100/2017 од 29.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепепеном пресудом Основног суда у Новом Саду П 1666/2017 од 16.06.2017. године, у ставу првом изреке утврђено је да је тужилац повукао тужбу за износ од 23.491,35 динара, на име законске затезне камате, па се у том делу решење о извршењу јавног извршитеља Горана Арсеновића из Новог Сада И.ИВК-А313/2016 од 14.11.2016. године укида. Ставом другим изреке решење јавног извршитеља Горана Арсеновића из Новог Сада И.ИВК-А313/2016 од 14.11.2016. године одржава се на снази у износу од 61.307,29 динара на име главног дуга и у износу од 14.681,22 динара на име трошкова извршења. Ставом трећим изреке обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка плати износ од 7.500,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду 5100/2017 од 29.05.2019. године жалба туженог се делимично усваја па се пресуда Основног суда у Новом Саду П 1666/2017 од 16.06.2017. године преиначава, тако што се решење јавног извршитеља Горана Арсеновића из Новог Сада И.ИВК-А313/2016 од 14.11.2016. године одржава на снази за износ трошкова извршења од 10.570,48 динара уместо 14.681,22 динара, те се обавезује тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 5.400,00 динара уместо 7.500,00 динара. У преосталом делу жалба туженог се одбија, а првостепена пресуда у преосталом побијаном непреиначеном делу се потврђује.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије туженог у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 I 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку је прописано да су спорови мале вредности они спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку је прописано да против другостепене одлуке донете у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Наведени спор инициран је тужбом од 24.10.2016. године, ради исплате комуналне услуге. Вредност предмета спора побијеног дела пресуде износи 71.877,77 динара. Како вредност предмета спора у овом парничном поступку очигледно не прелази износ од 3.000,00 евра, следи да предметни спор има карактер парнице о спору мале вредности.

У овој врсти спора ревизија није дозвољена, на шта експлицитно упућује претходно цитирана одредба закона.

При том, није од утицаја на дозвољеност ревизије то што је другостепени суд преиначио првостепену одлуку у погледу парничних трошкова, будући да се одлука о трошковима парничног поступка у сваком случају не може побијати ревизијом.

Како је другостепена одлука донета у парници о спору мале вредности у којој изјављивање овог правног лека није дозвољено, а тужени се не позива на члан 404. истог закона, нити ревизијским наводима суштински предлаже да се о изјављеној ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној, то је ревизијски суд применом члана 413. у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци ове одлуке, тако што је одбацио ревизију туженог, као недозвољену.