U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletna tužilja, rođena ...2008. godine, nad kojom majka BB samostalno vrši roditeljsko pravo, nastavila je da živi sa majkom u spornom stanu u svojini tuženog, oca nakon razvoda braka roditelja 27.03.2019. godine. Majka maloletne tužilje nema u svojini stambeni prostor u kome bi sa maloletnim detetom mogla da živi, a u toku je parnica u kojoj traži utvrđenje udela na spornom stanu po osnovu zajednički stečene imovine u bračnoj zajednici. Majka maloletne tužilje je zaposlena, sa mesečnom zaradom od 150.000,00 dinara. Tuženi je preduzetnik sa prijavljenim paušalnim prihodom od 70.000,00 dinara mesečno, ali zarađuje više, živi u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu 250 evra mesečno i vlasnik je dva automobila. Nema druge maloletne dece, niti obavezu izdržavanja trećih lica.

Sa polazišta na ovako utvrđene činjenice nižestepeni sudovi nalaze da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za konstituisanje prava stanovanja u smislu odredbi člana 194. Porodičnog zakona, pošto maloletna tužilja i njena majka nemaju pravo svojine na useljivom stanu, a tužilja je adaptirana na prostor u kome živi, prilagođena dosadašnjoj organizaciji života i postiže visoke školske rezultate.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su zaključili da su ispunjeni uslovi za konstituisanje prava stanovanja na stanu u svojini tuženog u korist njegove maloletne ćerke i njene majke.

Činjenično je razjašnjeno da tužilja i njena majka nemaju pravo svojine na useljivom stanu, da je sporni stan u svojini tuženog, da tužilja u ovom stanu sve vreme živi, a utvrđene su i materijalne i porodične prilike obe parnične stranke.

Pravo stanovanja regulisano odredbama člana 194. Porodičnog zakona predstavlja institut koji je uveden u svrhu zaštite interesa maloletnog deteta za stambeno zbrinjavanje, u situaciji kada roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo nema pravo svojine na useljivom stanu. Imajući u vidu cilj koji je zakonodavac želeo da postigne, ovo pravo se može konstituisati i na stambenom prostoru u susvojini, pa je bez uticaja na pravilnost odluke činjenica da majka tužilje vodi parnični postupak za ostvarenje udela po osnovu zajednički stečene imovine u braku.

Imajući u vidu činjenice da se tuženi nakon faktičkog prekida bračne zajednice iselio iz spornog stana, da je maloletna tužilja, koja je sada u uzrastu od 16 godina, nastavila da živi u ovom stanu sa majkom, da je tuženi preduzetik i da ostvaruje prihode, a nema druge maloletne dece, neosnovano se revizijom ukazuje da je prihvatanjem zahteva tužilje tuženom učinjena očigledna nepravda, zbog koje bi po članu 194. stav 3. Porodičnog zakona postavljeni zahtev bio neosnovan.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković