У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, малолетна тужиља, рођена ...2008. године, над којом мајка ББ самостално врши родитељско право, наставила је да живи са мајком у спорном стану у својини туженог, оца након развода брака родитеља 27.03.2019. године. Мајка малолетне тужиље нема у својини стамбени простор у коме би са малолетним дететом могла да живи, а у току је парница у којој тражи утврђење удела на спорном стану по основу заједнички стечене имовине у брачној заједници. Мајка малолетне тужиље је запослена, са месечном зарадом од 150.000,00 динара. Тужени је предузетник са пријављеним паушалним приходом од 70.000,00 динара месечно, али зарађује више, живи у изнајмљеном стану за који плаћа закупнину 250 евра месечно и власник је два аутомобила. Нема друге малолетне деце, нити обавезу издржавања трећих лица.

Са полазишта на овако утврђене чињенице нижестепени судови налазе да су у конкретном случају испуњени услови за конституисање права становања у смислу одредби члана 194. Породичног закона, пошто малолетна тужиља и њена мајка немају право својине на усељивом стану, а тужиља је адаптирана на простор у коме живи, прилагођена досадашњој организацији живота и постиже високе школске резултате.

По становишту Врховног суда правилно су нижестепени судови применили материјално право, када су закључили да су испуњени услови за конституисање права становања на стану у својини туженог у корист његове малолетне ћерке и њене мајке.

Чињенично је разјашњено да тужиља и њена мајка немају право својине на усељивом стану, да је спорни стан у својини туженог, да тужиља у овом стану све време живи, а утврђене су и материјалне и породичне прилике обе парничне странке.

Право становања регулисано одредбама члана 194. Породичног закона представља институт који је уведен у сврху заштите интереса малолетног детета за стамбено збрињавање, у ситуацији када родитељ који самостално врши родитељско право нема право својине на усељивом стану. Имајући у виду циљ који је законодавац желео да постигне, ово право се може конституисати и на стамбеном простору у сусвојини, па је без утицаја на правилност одлуке чињеница да мајка тужиље води парнични поступак за остварење удела по основу заједнички стечене имовине у браку.

Имајући у виду чињенице да се тужени након фактичког прекида брачне заједнице иселио из спорног стана, да је малолетна тужиља, која је сада у узрасту од 16 година, наставила да живи у овом стану са мајком, да је тужени предузетик и да остварује приходе, а нема друге малолетне деце, неосновано се ревизијом указује да је прихватањем захтева тужиље туженом учињена очигледна неправда, због које би по члану 194. став 3. Породичног закона постављени захтев био неоснован.

Из изнетих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић