Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž4 53/20 od 03.06.2020. godine, stavom 1. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 50/18 od 19.11.2019. godine. Stavom 2. izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 55/14), pa je utvrdio da je revizija tužilja osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su kao naslednice pokojnog slikara GG (supruga i ćerka) tražile da se utvrdi da je tuženi povredio njihova autorska prava, tako što je neovlašćeno izložio prodaji izrađene kopije slike VV autora GG i da su na takav način tužilje pretrpele štetu. O tome su obavestile tržišnu inspekciju, pa je inspektor izlaskom na lice mesta dana 06.10.2010. godine utvrdio da je potrebno preduzeti mere zaštite autorskih prava na autorskim delima GG, uključujući preduzimanje mera privremenog oduzimanja i zadržavanja svih neovlašćenih kopija slika, između ostalog i naznačene kopije slike VV. Predmetna kopija slike je bila izložena u Galeriji AS u ..., ulica ... broj .. . Zakonski zastupnik tuženog DD je istakao da je predmetnu sliku dobio od slikara ĐĐ 2003. godine kao rođendanski poklon. Poseduje oko 80 seriografija GG i od istog je kupovao seriografije radi prodaje. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka. Po nalazu veštaka utvrđeno je da predmetna slika nije original, odnosno da je ista verovatno falsifikat, a da se u konkretnom slučaju radi o kvalitetnom falsifikatu gde može, ali i ne mora, da se primeti da nije original, a posebno ukoliko ne postoji primerak sa kojim može da se uporedi. Tužilje smatraju da se radi o neovlašćenoj izradi kopije predmetne slike, smatrajući da kod tuženog postoji krivica kao i elementi odgovornosti za štetu po osnovu krivice. Umnožavanje slika može da se vrši samo po odobrenju autora ili njegovih zakonskih naslednika kao nosilaca autorskog dela ili srodnog prava s obzirom da isti imaju pravo naknade za iskorišćavanje, tj. pravljenja seriografija i prodaju istih.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, imajući u vidu nalaz i mišljenje naznačenog veštaka prvostepeni sud je stanovišta da nema odgovornosti tuženog s obzirom da zakonski zastupnik nije imao nameru da se bavi prodajom falsifikovanih dela GG i da nije znao da je u pitanju falsifikat. Ovo posebno i zbog činjenice da je veštak našao da se radi o kvalitetnom falsifikatu gde može, ali i ne mora, da se primeti da nije original, a posebno ukoliko ne postoji primerak sa kojim može da se uporedi. Shodno tome, prvoostepeni sud nalazi da nisu povređene odredbe čl. 20, 204. i 208. stav 1. tačka 2. Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravno shvatanje prvostepenog suda nalazeći da na osnovu izvedenih dokaza proizilazi da držalac slike izložene u Galeriji AS (zakonski zastupnik DD) nije imao nameru da neovlašćeno postupa jer je sliku dobio na poklon od svog prijatelja slikara ĐĐ 2003. godine kao rođendanski poklon. Kod tuženog ne postoji krivica kao element odgovornosti za štetu, a iz čega proizilazi da tužiljama nije povredio autorska prava u odnosu na predmetnu sliku, iako se radi o neovlašćenoj izrađenoj kopiji predmetne slike.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pošli od pogrešne primene materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i donošenje nezakonite odluke.

Naime, iz spisa ove stvari, a što je utvrđeno i putem veštačenja, proizilazi da se u konkretnom slučaju radi o veoma kvalitetnoj reprodukciji. Međutim, sam veštak ističe da je slikar sada pok. GG svoje slike ramio na vanstandardan način. Slika koja izađe iz štampe sečena je do ivica potom lakirana i onda stavljana u raskošne ramove koji su karakteristični, uglavnom su stavljeni na ulja, a ne na papir. Tako se stiče utisak da je to uljana slika, ali to može da radi samo autor. Seriografija mora da bude potpisana ako je regularna autorska serija, a ako sam autor izbaci nekontrolisan broj onda to može da mu se osveti jer je izbacio veliki broj. Neko ko se bavi umetnošću odnosno prodajom dugi niz godina umetničkih dela, još ako je sarađivao sa konkretnim umetnikom, kao npr. u slučaju sa GG ukoliko je seriografija koja je falsifikovana urađena dobro, može ali i ne mora da primeti da nije original, a posebno ukoliko nema primerak sa kojim može da se uporedi. Nalaz i mišljenje naznačenog veštaka je u izvesnom smislu ostao nedorečen. Ovo iz razloga što je zakonski zastupnik tuženog lice koje je vlasnik predmetne galerije i koje se bavi prodajom slika. Isti je istakao da je bio prijatelj sa pok. GG, pa se stvara sumnja da li je tuženi – držalac znao ili imao osnova da zna da je reč o neovlašćeno proizvedenom primerku. S druge strane veštak se nije izjasnio da li predmetni primerak seriografije ima potpis slikara ili na istoj nema potpisa, što je od značaja za ocenu savesnosti zakonskog zastupnika tuženog.

Te činjenice u toku prvostepenog postupka nisu utvrđene, a što je od bitnog značaja za pravilno izvođenje zaključka o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva. Sud je na osnovu delimično izvedenih dokaza izveo zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva, što je imalo za posledicu da neke od bitnih činjenica vezano za ovu pravnu stvar nisu utvrđene.

U ponovnom postupku, otkloniće se propusti na koje je ukazano ovim rešenjem i u zavisnosti od potpuno utvrđenog činjeničnog stanja doneće se odgovarajuća odluka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić