Пресудом Апелационог суда у Београду Гж4 53/20 од 03.06.2020. године, ставом 1. изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиља и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П4 50/18 од 19.11.2019. године. Ставом 2. изреке, одбијен је као неоснован захтев тужиља за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиље су благовремено изјавиле ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 55/14), па је утврдио да је ревизија тужиља основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиље су као наследнице покојног сликара ГГ (супруга и ћерка) тражиле да се утврди да је тужени повредио њихова ауторска права, тако што је неовлашћено изложио продаји израђене копије слике ВВ аутора ГГ и да су на такав начин тужиље претрпеле штету. О томе су обавестиле тржишну инспекцију, па је инспектор изласком на лице места дана 06.10.2010. године утврдио да је потребно предузети мере заштите ауторских права на ауторским делима ГГ, укључујући предузимање мера привременог одузимања и задржавања свих неовлашћених копија слика, између осталог и назначене копије слике ВВ. Предметна копија слике је била изложена у Галерији АС у ..., улица ... број .. . Законски заступник туженог ДД је истакао да је предметну слику добио од сликара ЂЂ 2003. године као рођендански поклон. Поседује око 80 сериографија ГГ и од истог је куповао сериографије ради продаје. У току поступка обављено је вештачење од стране вештака. По налазу вештака утврђено је да предметна слика није оригинал, односно да је иста вероватно фалсификат, а да се у конкретном случају ради о квалитетном фалсификату где може, али и не мора, да се примети да није оригинал, а посебно уколико не постоји примерак са којим може да се упореди. Тужиље сматрају да се ради о неовлашћеној изради копије предметне слике, сматрајући да код туженог постоји кривица као и елементи одговорности за штету по основу кривице. Умножавање слика може да се врши само по одобрењу аутора или његових законских наследника као носилаца ауторског дела или сродног права с обзиром да исти имају право накнаде за искоришћавање, тј. прављења сериографија и продају истих.

При овако утврђеном чињеничном стању, имајући у виду налаз и мишљење назначеног вештака првостепени суд је становишта да нема одговорности туженог с обзиром да законски заступник није имао намеру да се бави продајом фалсификованих дела ГГ и да није знао да је у питању фалсификат. Ово посебно и због чињенице да је вештак нашао да се ради о квалитетном фалсификату где може, али и не мора, да се примети да није оригинал, а посебно уколико не постоји примерак са којим може да се упореди. Сходно томе, првоостепени суд налази да нису повређене одредбе чл. 20, 204. и 208. став 1. тачка 2. Закона о ауторским и сродним правима.

Другостепени суд је у свему прихватио правно схватање првостепеног суда налазећи да на основу изведених доказа произилази да држалац слике изложене у Галерији АС (законски заступник ДД) није имао намеру да неовлашћено поступа јер је слику добио на поклон од свог пријатеља сликара ЂЂ 2003. године као рођендански поклон. Код туженог не постоји кривица као елемент одговорности за штету, а из чега произилази да тужиљама није повредио ауторска права у односу на предметну слику, иако се ради о неовлашћеној израђеној копији предметне слике.

По оцени Врховног касационог суда, нижестепени судови су пошли од погрешне примене материјалног права, што је за последицу имало непотпуно утврђено чињенично стање и доношење незаконите одлуке.

Наиме, из списа ове ствари, а што је утврђено и путем вештачења, произилази да се у конкретном случају ради о веома квалитетној репродукцији. Међутим, сам вештак истиче да је сликар сада пок. ГГ своје слике рамио на ванстандардан начин. Слика која изађе из штампе сечена је до ивица потом лакирана и онда стављана у раскошне рамове који су карактеристични, углавном су стављени на уља, а не на папир. Тако се стиче утисак да је то уљана слика, али то може да ради само аутор. Сериографија мора да буде потписана ако је регуларна ауторска серија, а ако сам аутор избаци неконтролисан број онда то може да му се освети јер је избацио велики број. Неко ко се бави уметношћу односно продајом дуги низ година уметничких дела, још ако је сарађивао са конкретним уметником, као нпр. у случају са ГГ уколико је сериографија која је фалсификована урађена добро, може али и не мора да примети да није оригинал, а посебно уколико нема примерак са којим може да се упореди. Налаз и мишљење назначеног вештака је у извесном смислу остао недоречен. Ово из разлога што је законски заступник туженог лице које је власник предметне галерије и које се бави продајом слика. Исти је истакао да је био пријатељ са пок. ГГ, па се ствара сумња да ли је тужени – држалац знао или имао основа да зна да је реч о неовлашћено произведеном примерку. С друге стране вештак се није изјаснио да ли предметни примерак сериографије има потпис сликара или на истој нема потписа, што је од значаја за оцену савесности законског заступника туженог.

Те чињенице у току првостепеног поступка нису утврђене, а што је од битног значаја за правилно извођење закључка о основаности или неоснованости тужбеног захтева. Суд је на основу делимично изведених доказа извео закључак о неоснованости тужбеног захтева, што је имало за последицу да неке од битних чињеница везано за ову правну ствар нису утврђене.

У поновном поступку, отклониће се пропусти на које је указано овим решењем и у зависности од потпуно утврђеног чињеничног стања донеће се одговарајућа одлука.

Из наведених разлога, на основу члана 416. став 2. Закона о парничном поступку одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић