Presudom Višeg suda Sremskoj Mitrovici Gžrr 49/2019 od 17.07.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužioca, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Prr 21/19 od 03.04.2019. godine u stavu prvom i trećem izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku iznos od 900 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.04.2019. godine do isplate, dok je u preostalom delu za iznos od 2.100 evra sa traženom kamatom, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, te u stavu drugom izreke tako što je tužena obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 17.640,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti odluke pa do isplate, dok je za razliku od traženog do dosuđenog iznosa troškova sa kamatom zahtev tužioca odbijen. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova žalbenog postupka postupka isplati iznos od 4.320,00 dinara, dok je za razliku u iznosu od 10.080,00 dinara zahtev tužioca odbijen.

Protiv odluke o troškovima drugostepenog postupka sadržane u stavu drugom izreke presude drugostepenog suda, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg intersa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Odredbom člana 420. stav 6. ZPP propisano je da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP da bi posebna revizija tužioca bila dozvoljena jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse imajući u vidu razloge iz kojih je drugostepeni sud odlučio kao u stavu drugom izreke presude. Osim toga, tužilac uz reviziju nije priložio neku sudsku odluku kojom je o istom činjeničnopravnom pitanju odlučeno na drugačiji način.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Naime, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, to se na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana Zakona, ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv odluke kojom je odlučeno o troškovima drugostepenog postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev, već sporedno potraživanje, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić