Пресудом Вишег суда Сремској Митровици Гжрр 49/2019 од 17.07.2019. године, ставом првим изреке, делимично је усвојена жалба тужиоца, па је преиначена пресуда Основног суда у Сремској Митровици Прр 21/19 од 03.04.2019. године у ставу првом и трећем изреке, тако што је обавезана тужена да тужиоцу исплати на име накнаде нематеријалне штете изазване повредом права на суђење у разумном року износ од 900 евра у динарској противвредности на дан исплате према средњем курсу НБС са законском затезном каматом почев од 03.04.2019. године до исплате, док је у преосталом делу за износ од 2.100 евра са траженом каматом, тужбени захтев одбијен као неоснован, те у ставу другом изреке тако што је тужена обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 17.640,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности oдлуке па до исплате, док је за разлику од траженог до досуђеног износа трошкова са каматом захтев тужиоца одбијен. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу на име трошкова жалбеног поступка поступка исплати износ од 4.320,00 динара, док је за разлику у износу од 10.080,00 динара захтев тужиоца одбијен.

Против одлуке о трошковима другостепеног поступка садржане у ставу другом изреке пресуде другостепеног суда, тужилац је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 - у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интерса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права (посебна ревизија).

Одредбом члана 420. став 6. ЗПП прописано је да се у поступку поводом ревизије против решења сходно примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде.

По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нису испуњени услови из цитиране одредбе члана 404. став 1. ЗПП да би посебна ревизија тужиоца била дозвољена јер нема потребе за уједначавањем судске праксе имајући у виду разлоге из којих је другостепени суд одлучио као у ставу другом изреке пресуде. Осим тога, тужилац уз ревизију није приложио неку судску одлуку којом је о истом чињеничноправном питању одлучено на другачији начин.

Из наведеног разлога, на основу члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан, док је ставом 2. истог члана Закона, прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Наиме, када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, то се на основу члана 28. став 1. ЗПП, узима само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана Закона, не узимају у обзир камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка ако не чине главни захтев.

Имајући у виду да је у конкретном случају ревизија изјављена против одлуке којом је одлучено о трошковима другостепеног поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев, већ споредно потраживање, то Врховни касациони суд налази да ревизија тужиоца није дозвољена.

На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић