.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4783/2019
09.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Biserke Živanović, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladan Ivanović advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Sadžaković, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7137/18 od 23.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7137/18 od 23.08.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7137/18 od 23.08.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 7137/18 od 23.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P 515/17 od 07.09.2018. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu nepokretnosti, zaključen između tuženog BB iz ..., kao poklonodavca i VV iz ..., kao poklonoprimca, od 26.07.2011. godine i overen pred Osnovnim sudom u Jagodini Ov.br. 4607/2011, što bi tuženi bili dužni da priznaju i trpe i obavezana tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom BB iznos od 82.200,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom čl. 103. i 109. Zakona o obligacionim odnosima odbijen je, kao neosnovan, zahtev za utvrđenje ništavosti simulovanog ugovora o poklonu nepokretnosti zaključenog između tuženih (koji u sebi prikriva ugovor o kupoprodaji), zbog nedostatka pravnog interesa tužilje da traži utvrđenje ništavosti. Ovo zbog toga što je spornim ugovorom tuženi BB, bivši suprug tužilje, u svojstvu poklonodavca, raspolagao svojom ½ idealnog dela nepokretnosti, na koji način nisu povređena prava i interesi tužilje, tim pre što tužilja u postupku nije postavila zahtev za utvrđenje da joj je zaključenjem spornog ugovora povređeno pravo preče kupovine, niti zahtev da joj se ½ idealnog dela nepokretnosti proda pod istim uslovima.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa pravnim shvatanjima i praksom revizijskog suda i da ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, ishod postupka ne bi bio drugačiji ili povoljniji za tužilju.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta 25.05.2017. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 760.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro iznosio je 122,7971 dinara, što je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosilo 6.189,07 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
