.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4783/2019
09.09.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић, Бисерке Живановић, Гордане Комненић и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Владан Ивановић адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Ненад Саџаковић, адвокат из ... и ВВ из ..., ради утврђења ништавости уговора о поклону, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7137/18 од 23.08.2019. године, у седници већа одржаној дана 09.09.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7137/18 од 23.08.2019. године, као о изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7137/18 од 23.08.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 7137/18 од 23.08.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужиље и потврђена пресуда Основног суда у Јагодини П 515/17 од 07.09.2018. године, којом је одбијен, као неоснован, тужбени захтев да се утврди да је ништав и да не производи правно дејство уговор о поклону непокретности, закључен између туженог ББ из ..., као поклонодавца и ВВ из ..., као поклонопримца, од 26.07.2011. године и оверен пред Основним судом у Јагодини Ов.бр. 4607/2011, што би тужени били дужни да признају и трпе и обавезана тужиља да на име трошкова парничног поступка исплати туженом ББ износ од 82.200,00 динара. Ставом другим изреке одбијен је, као неоснован, захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП).
Правноснажном пресудом, применом чл. 103. и 109. Закона о облигационим односима одбијен је, као неоснован, захтев за утврђење ништавости симулованог уговора о поклону непокретности закљученог између тужених (који у себи прикрива уговор о купопродаји), због недостатка правног интереса тужиље да тражи утврђење ништавости. Ово због тога што је спорним уговором тужени ББ, бивши супруг тужиље, у својству поклонодавца, располагао својом ½ идеалног дела непокретности, на који начин нису повређена права и интереси тужиље, тим пре што тужиља у поступку није поставила захтев за утврђење да јој је закључењем спорног уговора повређено право прече куповине, нити захтев да јој се ½ идеалног дела непокретности прода под истим условима.
Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају не постоји потреба за уједначавањем судске праксе или новог тумачења права, као ни разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са правним схватањима и праксом ревизијског суда и да ни у случају прихватања да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, исход поступка не би био другачији или повољнији за тужиљу.
На основу изнетог, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба у овој правној ствари поднета 25.05.2017. године, у којој је као вредност предмета спора означен износ од 760.000,00 динара. На дан подношења тужбе 1 евро износио је 122,7971 динара, што је према средњем курсу Народне банке Србије износило 6.189,07 евра.
Како вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховни касациони суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Божидар Вујичић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
