.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4817/2021
28.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Stojiljković advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Leskovac, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 359/20 od 17.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 28.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 359/20 od 17.09.2020. godine.
PREINAČUJE SE rešenje Višeg suda u Leskovcu Gž 359/20 od 17.09.2020. godine u stavu prvom izreke, tako što se žalba tužene odbija kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 2422/19 od 13.11.2019. godine u stavu trećem izreke.
OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 2422/19 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da u korist tužioca na iznos od 343,00 dinara, na ime manje isplaćene naknade za vreme nezaposlenosti po presudi Osnovnog suda u Leskovcu P 5015/12 od 24.01.2013. godine, na račune nadležnog fonda PIO izvrši uplatu pripadajućih iznosa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje, za period počev od 01.12.2009. godine zaključno sa 23.04.2011. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu na pripadajuće iznose na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje plati zakonsku zateznu kamatu od dana veštačenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 17.300,00 dinara, a ako troškove ne plati u roku od 8 dana dužna je da tužiocu na iznos troškova od 13.500,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od dana padanja u docnju do isplate.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 359/20 od 17.09.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 2422/19 od 13.11.2019. godine u stavu trećem izreke (u izreci rešenja pogrešno označen kao stav drugi) i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, konstatovano je da prvostepena presuda ostaje neizmenjena u preostalom delu.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena, imajući u vidu revizijske navode da je pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o žalbi tužene izjavljenoj protiv odluke o zahtevu tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, suprotno važećoj sudskoj praksi u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Iz navedenih razloga je, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o osnovanosti revizije, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema stanju u spisima, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na isplaćene iznose naknade za vreme nezaposlenosti, u izvršenju pravnosnažne presude kojom su ti iznosi dosuđeni. Prvostepeni sud je, s obzirom da je tužilac uspeo u sporu, obavezao tuženu da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 17.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 13.500,00 dinara od dana padanja u docnju do isplate, primenom članova 153. i 154. ZPP i člana 277. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji troškovi se odnose na troškove koje je tužilac imao za zastupanje od strane punomoćnika iz reda advokata, i to: na ime sastava tužbe 6.000,00 dinara, na ime pristupa na jedno održano ročišta iznos od 7.500,00 dinara, te troškove na ime takse na tužbu i odluku po 1.900,00 dinara prema važećoj AT i TT.
Drugostepeni sud je preinačio odluku o troškovima postupka, primenom člana 153. ZPP, i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, ukazujući da je iznos od 343,00 dinara na koji tužilac potražuje uplatu doprinosa izuzetno nizak i da je u postupku tužilac uspeo sa neznatnim iznosom.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tužene izjavljenoj protiv odluke o troškovima parničnog postupka pogrešno primenio materijalno pravo.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pravilno je prvostepeni sud odlučio kada je obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove postupka koji su bili nužni i neophodni. Naime, načelo ekonomičnosti postupka nijednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je stranka u celosti uspela u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku o troškovima postupka i na osnovu člana 416. stav 1. u vezi člana 420. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužilac je uspeo u postupku po reviziji, pa mu, na osnovu člana 153. i 154. ZPP, pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su dosuđeni u visini od 12.000,00 dinara .
Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
