Решењем Вишег суда у Лесковцу Гж 359/20 од 17.09.2020. године, ставом првим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Лесковцу П 2422/19 од 13.11.2019. године у ставу трећем изреке (у изреци решења погрешно означен као став други) и одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка. Ставом другим изреке, констатовано је да првостепена пресуда остаје неизмењена у преосталом делу.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености ревизије, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020, у даљем тексту: ЗПП), Врховни касациони суд је оценио да је ревизија тужиоца дозвољена, имајући у виду ревизијске наводе да је погрешном применом материјалног права одлучено о жалби тужене изјављеној против одлуке о захтеву тужиље за накнаду трошкова парничног поступка, супротно важећој судској пракси у истој или битно сличној чињенично-правној ситуацији.

Из наведених разлога је, на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у ставу првом изреке.

Одлучујући о основаности ревизије, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да у корист тужиоца уплати доприносе за обавезно социјално осигурање на исплаћене износе накнаде за време незапослености, у извршењу правноснажне пресуде којом су ти износи досуђени. Првостепени суд је, с обзиром да је тужилац успео у спору, обавезао тужену да му накнади трошкове поступка у износу од 17.300,00 динара са законском затезном каматом на износ од 13.500,00 динара од дана падања у доцњу до исплате, применом чланова 153. и 154. ЗПП и члана 277. став 1. Закона о облигационим односима, који трошкови се односе на трошкове које је тужилац имао за заступање од стране пуномоћника из реда адвоката, и то: на име састава тужбе 6.000,00 динара, на име приступа на једно одржано рочишта износ од 7.500,00 динара, те трошкове на име таксе на тужбу и одлуку по 1.900,00 динара према важећој АТ и ТТ.

Другостепени суд је преиначио одлуку о трошковима поступка, применом члана 153. ЗПП, и одлучио да свака странка сноси своје трошкове поступка, указујући да је износ од 343,00 динара на који тужилац потражује уплату доприноса изузетно низак и да је у поступку тужилац успео са незнатним износом.

По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом тужиоца указује да је другостепени суд при одлучивању о жалби тужене изјављеној против одлуке о трошковима парничног поступка погрешно применио материјално право.

Одредбом члана 153. став 1. ЗПП прописано је да је странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. истог закона да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.

Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, правилно је првостепени суд одлучио када је обавезао тужену да тужиоцу накнади трошкове поступка који су били нужни и неопходни. Наиме, начело економичности поступка ниједном законском одредбом није прописано као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка, а нарочито не у ситуацији када је странка у целости успела у спору, док разлог правичности може бити од утицаја на одлуку о трошковима само у споровима из области породичних односа.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је преиначио другостепену одлуку о трошковима поступка и на основу члана 416. став 1. у вези члана 420. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Тужилац је успео у поступку по ревизији, па му, на основу члана 153. и 154. ЗПП, припадају и опредељени трошкови овог поступка, који су досуђени у висини од 12.000,00 динара .

На основу изнетог, применом члана 165. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић