Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), a u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i utvrdio da je revizija tužene dozvoljena i neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi tužilje kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu bili predmet ocene ovog suda, s obzirom na to da se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Loznici P2 318/18 od 19.11.2019. godine, razveden je brak tužene i VV i tada mal. ĐĐ, rođena ...2005. godine, mal. GG, rođena ...2006. godine, mal. BB, rođena ...2008. godine i mal. AA, rođena ...2012. godine, poverene su na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu, a tužena je obavezana da za izdržavanje ćerki plaća po 2.000,00 dinara, koji iznos je utvrđen na osnovu sporazuma roditelja. Tužba za izmenu odluke o visini izdržavanja podneta je 07.05.2024. godine, a tužilja GG je u toku parnice postala punoletna, udala se 10.12.2024. godine i ne nalazi se na redovnom školovanju. Tužena je nakon prekida bračne zajednice zasnovala novu zajednicu života u kojoj je rodila sina ...2020. godine i ćerku ...2021. godine. Tužena je nezaposlena, prihode ostvaruje radom u nadnici, može mesečno da zaradi od 10.000,00 do 15.000,00 dinara. Sadašnji suprug je zaposlen i prima platu u iznosu od 57.000,00 dinara, žive u njegovoj kući u ... . Tužena ima problem sa sluhom, nema kažiprst na desnoj ruci, a za mal. decu mesečno izdvaja 15.000,00 dinara za hranu, odeću, obuću i ličnu higijenu. Sa tužiljama nema kontakt više od dve godine, ne poseduje imovinu, a njen rođeni brat izdržava punoletnu ćerku ĐĐ. Zakonski zastupnik mal. tužilja je nezaposleno lice, ne može da radi, težak je srčani bolesnik i čeka transplantaciju srca, a potrebna mu je tuđa nega i pomoć i pratnja za svaku lekarsku kontrolu. Svaki dan ide na prejivanje po dva puta zbog ugrađene srčane pumpe i mesečno mu je potrebno 9.000,00 dinara. Prima naknadu za tuđu negu i pomoć od 15.000,00 dinara i dečji dodatak od 15.000,00 dinara, a živi sa decom u kući površine oko 150 m2. Mal. BB sada ide u drugi razred srednje škole, a mal. AA u šesti razred osnovne škole. Za mesečne potrebe, bliže navedene u obrazloženju nižestepenih odluka potrebno je izdvojiti oko 50.000,00 dinara. VV je vlasnik dve parcele, a mal. AA i mal. BB su sa sestrama ĐĐ i GG nasledile dedu po ocu na nepokretnostima bliže opisanim u obrazloženju nižestepenih odluka.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja od donošenja prethodne odluke o visini obaveze izdržavanja za mal. AA i BB, imovinske prilike stranaka, njihove potrebe, mogućnosti dužnika izdržavanja, kao i zdravstveno stanje oba roditelja, zaključili da su se stekli uslovi za izmenu odluke o visini obaveze tužene da doprinosi izdržavanju mal. AA i BB u smislu člana 164. Porodičnog zakona i tuženu obavezali da izdržavanju tužilja doprinosi iznosom od po 6.000,00 dinara, dok je u preostalom delu za iznos od još po 8.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao previsoko postavljen.

Po stanovištu revizijskog suda, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da su se okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka izmenile u meri koja bi opravdala izmenu ranije odluke u pogledu visine doprinosa tužene izdržavanju tužilja mal. AA i mal. BB propisane odredbom člana 164. Porodičnog zakona u dosuđenom iznosu.

Prema članu 73. Porodičnog zakona roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom, a po članu 154. stav 1. tog zakona maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su članom 160. Porodičnog zakona, prema kome se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1.). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2.), a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3.).

Roditelji su u obavezi da, u skladu sa članom 6. Porodičnog zakona, postupaju u najboljem interesu maloletnog deteta, angažuju sve svoje mogućnosti i ulože dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbede sredstva za izdržavanje. Uopšte, roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta, kako je to propisano članom 62. Porodičnog zakona.

Suprotno revizijskim navodima, a polazeći od navedenih odredaba materijalnog prava i pravilno utvrđenih mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja i potreba tužilja kao poverilaca izdržavanja, primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona i rukovodeći se njihovim najboljim interesom saglasno članovima 6. i 266. PZ, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužena u mogućnosti da na ime doprinosa za izdržavanje mal. tužilja plaća dosuđeni iznos mesečno, s obzirom na njene mogućnosti da stiče zaradu (obavljanjem sezonskih poslova), standard kojim živi, kao i da ima obavezu izdržavanja mal.dece iz nove zajednice života sa sadašnjim suprugom. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpuni razvoj mal.dece, u skladu sa njihovim utvrđenim potrebama, a pri tome se ne ugrožava egzistencija tužene kao dužnika izdržavanja. Nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je tužena u mogućnosti da radi i na taj način ostvaruje prihode, imajući u vidu da tužena nije dostavila dokaze u prilog tvrdnji da zbog navedenih zdravstvenih problema nije sposobna za rad. Zakonski zastupnik mal. dece zbog zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da ostvaruje novčane prihode radom iz kojih bi izdržavao mal.decu koja su mu poverena, ali neposredno učestvuje u njihovom izdržavanju kroz svakodnevnu brigu, staranje i zadovoljavanje njihovih životnih potreba. Navodima revizije tužene kojima se ukazuje da je određeni novčani iznos previsoko odmeren, odnosno da ne odgovara okolnostima koje se pre svega tiču mogućnosti tužene kao dužnika izdržavanja, ali i utvrđenim potrebama tužilja, ocenjeni su kao neosnovani i predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Ostalim revizijskim navodima tužene posredno ili neposredno, se osporava činjenično stanje koje ona smatra bitnim a koje po njenom mišljenju, nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Navodi revizije, kojima se ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković