Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade nematerijalne štete pričinjene tužilji kao putniku u vozilu koje je učestvovalo u saobraćajnoj nezgodi koju je izazvalo vozilo osigurano od autoodgovornosti kod tuženog. Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilje jer u saobraćajnom udesu tužilja nije pretrpela bilo kakvu povredu vrata, a pretrpljeni strah nije bio intenziteta i trajanja koje bi opravdavalo dosuđivanje nematerijalne štete. Revizijom se osporava pravilnost primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i ocene da li pretrpljeni strah opravdava dosuđivanje naknade nematerijalne štete za pretrpljeni strah i bolove. Međutim, po oceni ovog suda pobijana odluka je doneta uz primenu odgovarajućeg materijalnog prava, člana 200. Zakona o obligacionim odnosima a sporna pravna pitanja su vezana za konkretnu činjeničnu situaciju, pa tako rešenje spornog pravnog odnosa stranaka zavisi od utvrđene činjenične podloge. Pri tome se u reviziji samo formalno ukazuje na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. ZPP i u svemu ponavljaju navodi isticani u žalbi protiv prvostepene odluke. Pobijana drugostepena odluka u skladu je sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima a nema ni uslova da se razmotre pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Na osnovu iznetog Vrhovni sud smatra da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se u sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da je protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizije nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 10.11.2014. godine. Vrednost predmeta spora je opredeljena iznosom od 126.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra to znači da se radi o sporu male vrednosti u kome je doneta pobijana odluka o u kom revizija nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Sa svega iznetog na osnovu člana 413. ZPP u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. ZPP i zbog čega je u smislu odredbi člana 165. stav 1. odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković