Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23), Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној на основу члана 404. став 1. ЗПП јер не постоји потреба за разматрање правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Предмет тражене правне заштите о коме је одлучено побијаном правноснажном пресудом је исплата накнаде нематеријалне штете причињене тужиљи као путнику у возилу које је учествовало у саобраћајној незгоди коју је изазвало возило осигурано од аутоодговорности код туженог. Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиље јер у саобраћајном удесу тужиља није претрпела било какву повреду врата, а претрпљени страх није био интензитета и трајања које би оправдавало досуђивање нематеријалне штете. Ревизијом се оспорава правилност примене члана 200. Закона о облигационим односима и оцене да ли претрпљени страх оправдава досуђивање накнаде нематеријалне штете за претрпљени страх и болове. Међутим, по оцени овог суда побијана одлука је донета уз примену одговарајућег материјалног права, члана 200. Закона о облигационим односима а спорна правна питања су везана за конкретну чињеничну ситуацију, па тако решење спорног правног односа странака зависи од утврђене чињеничне подлоге. При томе се у ревизији само формално указује на законске разлоге за примену одредбе члана 404. став 1. ЗПП и у свему понављају наводи истицани у жалби против првостепене одлуке. Побијана другостепена одлука у складу је са судском праксом и правним схватањима а нема ни услова да се размотре правна питања у интересу равноправности грађана.

На основу изнетог Врховни суд сматра да у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана као ни потребе уједначавања судске праксе или новог тумачења права из чега произилази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП прописано је да се у споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да је против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизије није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 10.11.2014. године. Вредност предмета спора је опредељена износом од 126.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра то значи да се ради о спору мале вредности у коме је донета побијана одлука о у ком ревизија није дозвољена применом члана 479. став 6. ЗПП.

Са свега изнетог на основу члана 413. ЗПП у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Врховни суд је одбио захтев тужене за накнаду трошкова састава одговора на ревизију обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице у смислу члана 154. ЗПП и због чега је у смислу одредби члана 165. став 1. одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић