Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Duško Miljuš advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Perić advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 138/17 od 09.11.2017. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 510/17 od 22.06.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 138/17 od 09.11.2017. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 510/17 od 22.06.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 29538/11 od 15.07.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži tuženom da se zajedno sa svim stvarima i licima iseli iz stana broj ... u ulici ... broj ... u ... i preda predmetni stan oslobođen od stvari i lica i punu nesmetanu državinu tužiocu, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 109.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 510/17 od 22.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 29538/11 od 15.07.2016. godine. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena.

Rešenjem R3 138/17 od 09.11.2017. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 510/17 do 22.06.2017. godine.

Tužilac je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), pa se zato primenom odredbe člana 506. stav 1. ovog zakona ovaj postupak sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04 i 111/09), koji ne propisuje žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385. ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda - pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i član 412. stav 5. ZPP).

U konkretnom slučaju, kako je žalba izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 411. u vezi sa članom 373. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Pravnosnažna drugostepena odluka koja se pobija revizijom doneta je 22.06.2017. godine. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), stupio je na snagu 31.05.2014. godine, odnosno pre pravnosnažnog okončanja postupka u ovoj pravnoj stvari.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.12.2011. godine, radi iseljenja tuženog iz stana broj ... koji se nalazi u ulici ... broj ... u ... i predaju istog u državinu tužiocu. Vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je 501.000,00 dinara.

Odredbom člana 34. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, ali tužilac u tužbi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi određeni novčani iznos, kao vrednost predmeta spora uzeće se taj iznos. Stavom 2. istog člana propisano je da u drugim slučajevima, kada se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac naznačio u tužbi.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, to se u konkretnom slučaju primenjuje citirana odredba člana 34. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Stoga, kako je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 501.000,00 dinara koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić