Apelacioni sud u Novom Sadu presudom Gž2 br.383/17 od 13.09.2017. godine, žalbu tužioca delimično je usvojio, delimično odbio i prvostepenu presudu u pobijanom obavezujućem delu (stav jedan i dva izreke) ukinuo, dok je u preostalom pobijanom delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca za izmenu visine izdržavanja i odlučeno o parničnim troškovima (stav četiri i pet izreke) prvostepenu presudu potvrdio. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tuženi predlažu da se revizija tužioca odbije kao neosnovana, troškove odgovora su opredeljeno tražili.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Osnovnog suda u Somboru P2 br.180/16 od 01.04.2016. godine, ispravljenom rešenjem toga suda od 06.04.2016. godine razveden je brak tužioca i majke tuženih, tuženi su povereni majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava a ovde tužilac obavezan je da na ime svog doprinosa za izdržavanje tuženih plaća mesečno iznos od po 150 evra. Tužilac i majka tuženih su 2007. godine u toku trajanja braka podigli stambeni kredit za kuću u kojoj su ostali da žive tuženi sa majkom. Kredit je podignut na 30 godina, koji je nakon razvoda nastavila da plaća majka tuženih. Tužilac živi u ... sa drugom suprugom i njeno dvoje maloletne dece, za čije izdržavanje plaća 14.000,00 dinara. Tužilac mesečno plaća za troškove stana sa režijama od 550 do 600 evra, osiguranje za automobil 50 evra i telefon 50 do 80 evra. Njegova supruga zarađuje mesečno 450 do 500 evra a tužilac 1316 evra. Za potrebe ishrane, obuće, odeće i higijene, tužiocu treba 450 do 500 evra mesečno, a za odlazak u ... četiri do pet puta godišnje oko 140 evra. Majka tuženih je nezaposlena prima socijalnu pomoć od 1.000,00 dinara i dečiji dodatak od 5.000,00 dinara povremeno odlazi u nadnicu, radi po kućama i pruža usluge šišanja od čega mesečno zaradi oko 600,00 dinara. Ukupne potrebe dece (za ishranu, higijenu, telefon, internet i kablovsku) iznose mesečno po 21.900,00 dinara. Potrebe dece na godišnjem nivou (za odeću i obuću, patike, papuče, donji veš) iznose između 24.850,00 – 27.850,00 dinara. Tuženi BB ide u gimnaziju i bilo mu je potrebno po 350,00 dinara po udžbeniku, za školski pribor 1.000,00 dinara mesečno, užinu 300,00 dinara dnevno. Za maloletnog VV potrebno je godišnje 11.000,00 dinara na udžbenike, a za školski pribor 500,00 dinara mesečno. Mesečno im je potrebno oko 1.000,00 dinara za rođendane i 350,00 dinara za mobilne telefone.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili, da nisu ispunjeni uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu visine izdržavanja.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o odbijanju zahteva za izmenu izdržavanja.

Prema članu 160. Porodičnog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnost dužnika izdržavanja, zavisi od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Članom 162. stav 3. istog zakona, propisano je da ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Imajući u vidu, konkretne okolnosti koje se odnose na potrebe tuženih i mogućnosti njihove majke koja je nezaposlena, a izdržavanju dece doprinosi brigom i staranjem o njima, te mogućnosti tužioca koji mesečno ostvaruje zaradu preko 1.300 evra od kojih podmiruje troškove domaćinstva zajedno sa suprugom koja ostvaruje zaradu, te u nedostatku dokaza o prihodima, odnosno manjim troškovima tuženih i njihove majke zbog bavljenja poljoprivredom, sudovi su dobro presudili, kada su odbili zahtev tužioca za izmenu odluke o izdržavanju tuženih.

Neosnovano se revizijom ističe, da bi određivanjem izdržavanja u traženom iznosu bile zadovoljene sve potrebe tuženih, usled čega je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi upravo ceneći sve činjenice, uzrast dece, pravilno procenili mesečne potrebe dece, činjenice na koje se tužilac poziva, a to je da je zasnovao novu bračnu zajednicu, te imajući u vidu i troškove tužiočeve nove zajednice, pravilan je zaključak nižestepenih sudova, da je iznos na čije je plaćanje po osnovu izdržavanja obavezan tužilac prethodnom odlukom i dalje nužan da bi tuženi imali na raspolaganju neophodna sredstva za zadovoljavanje potreba po vrsti i visini, a koje su odgovarajuće standardu tužioca, koje proizilaze iz vrste i visine njegovih utvrđenih potreba, pri čemu neće biti ugrožena egzistencija tužioca, niti njegov životni standard do mere ispod nivoa standarda tuženih. Iznos koji je dosuđen prethodnom odlukom za svako dete u skladu je sa parametrima iz člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Stoga se neosnovano revizijom ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Neosnovano se revizijom tužioca pobija pravilnost odluke o troškovima postupka, imajući u vidu da je sud s obzirom na rezultat i vrstu spora, pravilno primenio član 207. Porodičnog zakona i član 154. ZPP kada je obavezao tužioca da tuženima naknadi parnične troškove, u skladu sa važećom advokatskom i taksenom tarifom.

Kako troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, to je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić