Апелациони суд у Новом Саду пресудом Гж2 бр.383/17 од 13.09.2017. године, жалбу тужиоца делимично је усвојио, делимично одбио и првостепену пресуду у побијаном обавезујућем делу (став један и два изреке) укинуо, док је у преосталом побијаном делу којим је одбијен тужбени захтев тужиоца за измену висине издржавања и одлучено о парничним трошковима (став четири и пет изреке) првостепену пресуду потврдио. Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

У одговору на ревизију тужени предлажу да се ревизија тужиоца одбије као неоснована, трошкове одговора су опредељено тражили.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14), Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни других битних повреда одредаба парничног поступка које би могле представљати основ за уважавање ревизије тужиоца.

Према утврђеном чињеничном стању пресудом Основног суда у Сомбору П2 бр.180/16 од 01.04.2016. године, исправљеном решењем тога суда од 06.04.2016. године разведен је брак тужиоца и мајке тужених, тужени су поверени мајци ради самосталног вршења родитељског права а овде тужилац обавезан је да на име свог доприноса за издржавање тужених плаћа месечно износ од по 150 евра. Тужилац и мајка тужених су 2007. године у току трајања брака подигли стамбени кредит за кућу у којој су остали да живе тужени са мајком. Кредит је подигнут на 30 година, који је након развода наставила да плаћа мајка тужених. Тужилац живи у ... са другом супругом и њено двоје малолетне деце, за чије издржавање плаћа 14.000,00 динара. Тужилац месечно плаћа за трошкове стана са режијама од 550 до 600 евра, осигурање за аутомобил 50 евра и телефон 50 до 80 евра. Његова супруга зарађује месечно 450 до 500 евра а тужилац 1316 евра. За потребе исхране, обуће, одеће и хигијене, тужиоцу треба 450 до 500 евра месечно, а за одлазак у ... четири до пет пута годишње око 140 евра. Мајка тужених је незапослена прима социјалну помоћ од 1.000,00 динара и дечији додатак од 5.000,00 динара повремено одлази у надницу, ради по кућама и пружа услуге шишања од чега месечно заради око 600,00 динара. Укупне потребе деце (за исхрану, хигијену, телефон, интернет и кабловску) износе месечно по 21.900,00 динара. Потребе деце на годишњем нивоу (за одећу и обућу, патике, папуче, доњи веш) износе између 24.850,00 – 27.850,00 динара. Тужени ББ иде у гимназију и било му је потребно по 350,00 динара по уџбенику, за школски прибор 1.000,00 динара месечно, ужину 300,00 динара дневно. За малолетног ВВ потребно је годишње 11.000,00 динара на уџбенике, а за школски прибор 500,00 динара месечно. Месечно им је потребно око 1.000,00 динара за рођендане и 350,00 динара за мобилне телефоне.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су оценили, да нису испуњени услови из члана 164. Породичног закона за измену висине издржавања.

Нису основани ревизијски наводи којима се побија одлука о одбијању захтева за измену издржавања.

Према члану 160. Породичног закона, издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1). Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода и других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2). Могућност дужника издржавања, зависи од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 3). Чланом 162. став 3. истог закона, прописано је да ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања.

Имајући у виду, конкретне околности које се односе на потребе тужених и могућности њихове мајке која је незапослена, а издржавању деце доприноси бригом и старањем о њима, те могућности тужиоца који месечно остварује зараду преко 1.300 евра од којих подмирује трошкове домаћинства заједно са супругом која остварује зараду, те у недостатку доказа о приходима, односно мањим трошковима тужених и њихове мајке због бављења пољопривредом, судови су добро пресудили, када су одбили захтев тужиоца за измену одлуке о издржавању тужених.

Неосновано се ревизијом истиче, да би одређивањем издржавања у траженом износу биле задовољене све потребе тужених, услед чега је материјално право погрешно примењено.

Ово из разлога што су нижестепени судови управо ценећи све чињенице, узраст деце, правилно проценили месечне потребе деце, чињенице на које се тужилац позива, а то је да је засновао нову брачну заједницу, те имајући у виду и трошкове тужиочеве нове заједнице, правилан је закључак нижестепених судова, да је износ на чије је плаћање по основу издржавања обавезан тужилац претходном одлуком и даље нужан да би тужени имали на располагању неопходна средства за задовољавање потреба по врсти и висини, а које су одговарајуће стандарду тужиоца, које произилазе из врсте и висине његових утврђених потреба, при чему неће бити угрожена егзистенција тужиоца, нити његов животни стандард до мере испод нивоа стандарда тужених. Износ који је досуђен претходном одлуком за свако дете у складу је са параметрима из члана 160. и 162. Породичног закона.

Стога се неосновано ревизијом указује да је материјално право погрешно примењено.

Неосновано се ревизијом тужиоца побија правилност одлуке о трошковима поступка, имајући у виду да је суд с обзиром на резултат и врсту спора, правилно применио члан 207. Породичног закона и члан 154. ЗПП када је обавезао тужиоца да туженима накнади парничне трошкове, у складу са важећом адвокатском и таксеном тарифом.

Како трошкови састава одговора на ревизију не представљају оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице у смислу члана 154. став 1. ЗПП, то је одлучено као у ставу другом изреке.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Предраг Трифуновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић