Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4072/17 od 16.11.2017. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev i zahtev za određivanje privremenih mera i obavezana je tužilja da pok. VV naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.10.2016. godine do isplate i žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je blagovremeno podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u ostavinskom postupku u Trećem opštinskom sudu u Beogradu O 1392/03 iza pok. GG tužena BB, kćerka ostavioca, prihvatila se svog naslednog dela i istovremeno ga ustupila majci, sada pok. VV, i sestri AA. Tužilja i pok. VV su dale nasledničke izjave kojim su primile nasledni deo koji im pripada po zakonu i ustupljeni deo. Tužilja i pok. VV su postigle sporazum o deobi nasleđene imovine koji je unet u rešenje o nasleđivanju od 27.05.2003. godine. Prema sporazumu, pok. VV je oglašena za naslednika na jednosobnom stanu broj ..., površine 35 m2, na petom spratu, u ulici ... broj ..., na katastarskoj parceli broj ..., upisan u zemljišnoknjižni uložak broj ... KO ... i na 50/200 idealnih delova kuće i tri zrade u ulici ... broj ..., na katastarskoj parceli broj ..., upisane u zemljišnoknjižni uložak broj ... KO ... . Prema sporazumu, tužilja je oglašena za naslednika novčanih sredstava na deviznoj štednoj knjižici i putničkog vozila.

Pok. VV i BB nisu dozvoljavale tužilji da se slobodno kreće, kuva, odlaže svoju garderobu u stanu u kojem su zajedno živele u ... br. ..., pov. 64,40m2. Iz navedenog stana tužilja i njen suprug su prinudno iseljeni 28.12.2012. godine.

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev za raskid sporazuma o deobi zaostavštine je usvojen primenom pravnih pravila Srpskog građanskog zakonika za opoziv ugovora o poklonu. Sporazum o deobi u suštini predstavlja ugovor o poklonu zaključen između tužilje, kao poklonodavca, i pok. VV, kao poklonoprimca, zbog nesrazmere u vrednosti imovine koja je na osnovu sporazuma pripala tužilji i pok. VV. Postupci pok. VV prema tužilji predstavljaju grubu neblagodarnost zbog čega je sporazum raskinut. Primenom članova 14. i 20. stava 1. ZOSPO utvrđeno je da su parnične stranke suvlasnici na zaostavštini pok. GG u jedankim delovima i obavezana je pok. VV da tužilji preda u suposed predmetne nepokretnosti.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je odbijen jer sporazum o deobi nasledstva unet u rešenje o nasleđivanju ima pravno dejstvo sudskog poravnanja u smislu člana 1089. ZOO. Zahtev za poništaj sporazuma može se postaviti zbog mana volje, a nije moguć raskid sporazuma iz razloga za opoziv ugovora o poklonu.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalo pravo. Iz odredbe člana 122. stava 3. Zakona o vanparničnom postupku proizlazi da se naslednici koji su se primili nasleđa mogu sporazumeti o deobi nasledstva i da se takav sporazum unosi u rešenje o nasleđivanju. Sporazum o deobi nasleđa ne može se smatrati ugovorom o poklonu samo zbog toga što su se naslednici sporazumeli da imovinu podele tako da jednom od naslednika pripadne imovina veće vrednosti. Sporazum o deobi imovine je poseban pravni institut i ne može se smatrati ugovorom o poklonu samo zbog nesrazmere nasleđenih delova ili kasnijeg poremećaja odnosa između naslednika. U situaciji kada se jedan naslednik primi nasleđa uz istovremeno ustupanje naslednog dela drugom nasledniku, na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu jer je to izričito normirano odredbama člana 216. ZON. U ostalim situacijama ne postoji zakonski osnov da se na međusobne odnose naslednika primenjuju pravila o poklonu. Izjava o odricanju i izjava o prijemu nasleđa mogu se poništavati ako su date kao posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude (članovi 214. stav 4. i 220. stav 4. ZON). Analogno tome i izjava na osnovu koje je postignut sporazum o deobi nasledstva može se poništavati samo ako je data kao posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude jer je i to izjava kojom se suštinski raspolaže naslednim delom.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 1. u vezi članova 153. i 154 ZPP, odbio zahteve parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka jer tužilja nije uspela u ovom postupku, a odgovor na reviziju koji je podnela tužena nije bio potreban za ovu parnicu.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić