Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 1616/22 od 24.11.2022. godine, žalbu tužilje odbio, dok je žalbu tuženog usvojio, pa je presudu Višeg suda u Somboru P 10/20 od 09.05.2022. godine, ukinuo u pobijanom delu u kom je usvojen tužbeni zahtev i u delu odluke o troškovima postupka i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje (stav 2. i 4. izreke), a potvrdio u preostalom pobijanom delu kojim je tužbeni zahtev tužilje odbijen (stav 3. izreke).

Protiv potvrđujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku, počev od 23.07.1994. godine do 19.02.2019. godine, kada je njihova zajednica života prestala, tako što je tužilja napustila zajedničko domaćinstvo i preselila se u ..., gde je zasnovala vanbračnu zajednicu sa drugim muškarcem. Tuženi je sa zajedničkim detetom parničnih stranaka, GG, ostao da živi u porodičnom domaćinstvu sa tužiljinim roditeljima. Supružnici su živeli u ... u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima tužilje, DD i ĐĐ. Tužiljin otac je posedovao kamenorezačku firmu i bavio se tim poslom, a takođe je, u zajednici sa svojom suprugom i parničnim strankama obrađivao poljoprivredno zemljište od oko 14 kat.jutara, tako što su imali poljoprivrednu mehanizaciju, 5-6 krava, pa su pravili i sir koji su prodavali na pijaci i držali svinje. Kada su parnične stranke zasnovale bračnu zajednicu, tužilja nije bila zaposlena, već je pomagala u održavanju seoskog domaćinstva, dok je tuženi bio zaposlen u ''...'' ..., koja firma je u to vreme bila u postupku stečaja, pa je u periodu od 1992. godine do 2003. godine dobijao 60% zarade. U početku braka, isključivu brigu o zemlji i stoci su vodili roditelji tužilje, dok je tuženi pomagao tužiljinom ocu u postavljanju spomenika, nabavci materijala, odnošenju i postavljanju spomenika na groblje. U tom periodu, tužilja je održavala porodično domaćinstvo, pravila sir, nosila ga na pijacu i prodavala, u početku sa svojom majkom a posle i sama. Novac dobijen od prodaje mleka koristili su da plaćaju račune za struju, a novac dobijen prodajom sira korišćen je za kupovinu svega što je potrebno za domaćinstvo, u smislu hrane i slično. Tokom 1995. godine, tužilja je zasnovala radni odnos kod muškog frizera u ..., gde je radila tri godine, a u tom periodu parnične stranke su živele kod roditelja tuženog u ..., međutim, ubrzo su se vratili u domaćinstvo roditelja tužilje. Svi članovi porodičnog domaćinstva su ravnopravno učestvovali u svim poslovima oko stoke i zemlje, prodavali mleko u mlekari i pravili sir, koji su prodavali na pijaci. Majka tužilje je obrađivala baštu i gajila proizvode za potrebe domaćinstva. Tokom 2000. godine, tuženi je odlučio da se bavi poljoprivredom i stočarstvom u većem obimu, pa mu je vremenom tužiljin otac prepustio sve poslove u vezi sa bavljenjem poljoprivredom. Tuženi je registrovao poljoprivredno gazdinstvo na svoje ime 20.01.2005. godine, na adresi u ..., u Ul. ... br. ..., sa upisanim članom tog gazdinstva, ocem tužilje, DD, pa je u to gazdinstvo uneto i poljoprivredno gazdinstvo i stoka koju je posedovao DD. Između tuženog, kao kupca i EE, u svojstvu prodavca, je zaključen kupoprodajni ugovor 23.07.2004. godine, koji za predmet ima parcelu br. ..., pa je na osnovu tog ugovora uknjiženo pravo svojine u korist tuženog sa delom poseda od 1/1 na toj nepokretnosti. Tokom 2017. godine, došlo je do poremećaja odnosa između parničnih stranaka, pa je tužilja 24.07.2018. godine registrovala poljoprivredno domaćinstvo koje se vodi pod br. ... ... ... ... na adresi ... u Ul. ... br. ..., sa upisanim članom tog gazdinstva DD iz ..., tako što je sva zemlja i stoka koji se vode na imenu DD izuzeta iz gazdinstva VV i uneta kao imovina u poljoprivredno gazdinstvo AA. U periodu od 19.02.2019. godine do 14.09.2019. godine, tuženom je isplaćen, na osnovu subvencija za njegovo poljoprivredno gazdinstvo, iznos od 876.595,72 dinara. U periodu od 15.01.1998. godine do 10.02.2020. godine, u poljoprivredno gazdinstvo VV na adresi ..., u Ul. ... br. ... uvedeno je 427 grla stoke, dok je 19.02.2019. godine ukupan broj životinja na gazdinstvu VV 12 i to za period počev od 20.09.2011. godine do 10.10.2017. godine, a 20.05.2020. godine, ukupan broj životinja je 44 i to za period počev od 08.11.2007. godine do 01.02.2020. godine, dok je u periodu od 08.11.2007. godine do 31.12.2008. godine u tom gazdinstvu bilo prijavljeno 36 grla stoke. Putničko vozilo marke ... je odjavljeno 15.05.2020. godine, a 16.06.2020. godine prešlo je u vlasništvo GG, tako što je preregistrovano na druge tablice. Putničko vozilo marke ... je 30.06.2020. godine takođe prešlo u vlasništvo GG. Na dan 26.05.2020. godine u ..., na adresi Ul. ... br. ... nalazila se sledeća poljoprivredna mehanizacija i motorna vozila: mikser prikolica za stočnu hranu; traktor marke ... (...); traktor marke ... (...); tri traktorske prikolice; plug obrtač; laka auto-prikolica (metalne stranice); univerzalni elevator za kukuruz; rasturivač veštačkog đubriva (ciklon); podrivač rotacioni sakupljač sena – balerina; presa za velike četvrtaste bale; rotaciona kosačica; pneumatska sejalica četiri reda kukuruza; adapter za kukuruz i silažni kombajn za kukuruz.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbijajući deo svoje presude zasnovao na odredbi člana 195. Porodičnog zakona, u vezi odredbe člana 211.stav 3. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da tužbom nisu obuhvaćeni svi nužni suparničari u odnosu na imovinu stečenu tokom trajanja porodične zajednice, u kojoj je ta imovina sticana, što se odnosi kako na pokretne stvari, tako i na nepokretnosti upisane u LN br. ... KO ... i to k.p. br. ..., k.p. br. ... i k.p. br. ..., s tim što u odnosu na k.p. br. ... koja se vodi na imenu tuženog u 36499/59519 idealnih delova, tužilja nije dokazala kada je ta nepokretnost stečena. U odnosu na vlasništvo na putničkim automobilima, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilje odbio, imajući u vidu da su oba vozila u vlasništvu GG (sina parničnih stranaka), te da tužilja nije u mogućnosti da ostvari stvarno-pravni već eventualno obligaciono- pravni zahtev. Iz istog razloga je odbio i stvarno-pravni tužbeni zahtev tužilje na pokretnoj stvari ''tehnostroj prikolica za razbacivanje stajnjaka od 10 tona'', budući da je tokom postupka utvrđeno da je ista, u cilju rešavanja duga koji su parnične stranke imale prema ŽŽ, prevozniku iz ..., predata ZZ i da se ne nalazi u posedu tuženog. U pogledu novčanih sredstava koja su isplaćena od strane Uprave za agrarna plaćanja, kao subvencija u periodu od 19.02.2019. godine do 14.09.2020. godine, za poljoprivredno gazdinstvo tuženog, prvostepeni sud nalazi da je tužbeni zahtev za isplatu 1/2 uplaćenih sredstava neosnovan, jer je ta novčana sredstva tuženi ostvario nakon faktičkog prestanka bračne zajednice, pri čemu je prvostepeni sud imao u vidu da su parnične stranke imaoci različitih poljoprivrednih gazdinstava, da tužilja tokom postupka nije dokazala da imovina koja je upisana u poljoprivredno gazdinstvo tuženog ima svojstvo zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka i da je za tu imovinu tuženi ostvario predmetne podsticaje. U pogledu tužbenog zahteva tužilje da se utvrdi njeno pravo svojine na 1/2 dela na pokretnim stvarima i to 66 grla goveda, traktorima, tanjirači, pužu za dizanje zrnaste hrane, podrivaču, prskalici, konstrukciji za hangar, kruparu čekićara, utovarivaču, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje, u odnosu na te pokretne stvari neodređen, jer za predmet ima individualno određene stvari koje međutim, nisu opredeljene po svim svojim svojstvima i karakteristikama na osnovu kojih bi moglo da se zaključi da je u pitanju stvar koja je predmet tužbenog zahteva. Dalje, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi njeno pravo susvojine na pokretnim stvarima i to: silažnom kombajnu ... ... ... ..., budući da je tokom postupka utvrđeno da je u toku trajanja braka dat II, za novčani dug koji su parnične stranke imale prema njegovoj poljoprivrednoj apoteci u kojoj su godinama uzimali repromaterijal i rolopresi ..., budući da je ista u toku trajanja braka parničnih stranaka, prodata JJ iz ... .

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u odbijajućem delu, prihvatajući zaključak prvostepenog suda o nepotpunoj pasivnoj legitimaciji, u smislu odredbe člana 195.stav 1. Porodičnog zakona, u vezi odredbe člana 211.stav 3. Zakona o parničnom postupku i činjenično stanje koje je u pogledu pokretnih i nepokretnih stvari koje su predmet ove parnice, utvrđeno u prvostepenom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 195. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005 ... 6/2015), propisano je da imovina koju su zajedno sa supružnicima, odnosno vanbračnim partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u porodičnoj zajednici, predstavlja njihovu zajedničku imovinu (stav 1.). Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana, smatraju se krvni, tazbinski i adpptivni srodnici supružnika, odnosno vanbračnih partnera koji zajedno sa njima žive (stav 2.). Na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog Zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe člana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o jednakim udelima).

Na osnovu odredbe člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno-pravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev, kao neosnovan (stav 2.). O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3.).

U konkretnom slučaju, tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje njenog udela u zajedničkoj imovini odnosi se na imovinu koja je stečena tokom trajanja porodične zajednice parničnih stranaka, koju su, osim njih, činili i roditelji tužilje sa kojima su parnične stranke živele u porodičnom domaćinstvu i sticale imovinu koja je predmet ove parnice, što znači da su tužiljini roditelji nužni suparničari, a oni nisu obuhvaćeni njenom tužbom. Takođe, tuženi nije pasivno legitimisan da prizna stvarno-pravni zahtev tužilje na pokretnim stvarima koje nisu u njegovom vlasništvu (automobili i poljoprivredne mašine), dok tužilja zaštitu prava svojine, kao suvlasnik, ima mogućnost da traži samo na individualno određenoj stvari (član 37. stav 1., u vezi člana 14. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa), što ovde nije slučaj. Zbog toga tužilja u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić