Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 9054/2021
19.01.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 9485/19 od 14.05.2020. godine, u sedniici veća održanoj 19.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9485/19 od 14.05.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9485/19 od 14.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6354/17 od 24.08.2018. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, isplati iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2018. godine do isplate, kao i troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9485/19 od 14.05.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6354/17 od 24.04.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu. Tužilac je kao pripadnik VJ učestvovao u borbenim dejstvima za vreme NATO bombardovanja u periodu 24.03.1999. do 26.06.1999. godine. Pravnosnažnom presudom, odbijen je tužbeni zahtev zbog zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete, kod utvrđenja da je oboljenje koje je kod tužioca nastalo kao posledica izloženosti borbenim dejstavima, iz akutnog u hronično stanje prešlo 01.01.2000. godine, a da je tužba podneta 15.01.2014. godine, po proteku roka iz člana 376.ZOO. Shodno navedenom, drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama revizijskog suda, u pogledu računanja toka zastarelosti potraživanja naknade štete, prema kome saznanje za štetu podrazumeva ne samo saznanje da je šteta nastala, već i saznanje o njenom obimu (presuda Rev 3867/2018 od 03.10.2018. godine). Presude koje je tužilac uz reviziju priložio, nisu dokaz o različitom postupanju sudova u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu.