Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 9054/2021
19.01.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Марине Милановић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Весне Станковић, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство одбране, коју заступа Војно правобранилаштво, са седиштем у Београду, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуда Апелационог суда у Београду Гж 9485/19 од 14.05.2020. године, у седниици већа одржаној 19.01.2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 9485/19 од 14.05.2020. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 9485/19 од 14.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 6354/17 од 24.08.2018. године, одбијен је тужбени захтев којим је тражeно да се обавеже тужена да тужиоцу, на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због умањења животне активности, исплати износ од 300.000,00 динара, са законском затезном каматом од 24.04.2018. године до исплате, као и трошкове поступка са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 9485/19 од 14.05.2020. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 6354/17 од 24.04.2018. године. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, ради уједначавања судске праксе.

Према члану 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 87/18 и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за одлуку о тужбеном захтеву. Тужилац је као припадник ВЈ учествовао у борбеним дејствима за време НАТО бомбардовања у периоду 24.03.1999. до 26.06.1999. године. Правноснажном пресудом, одбијен је тужбени захтев због застарелости потраживања накнаде нематеријалне штете, код утврђења да је обољење које је код тужиоца настало као последица изложености борбеним дејставима, из акутног у хронично стање прешло 01.01.2000. године, а да је тужба поднета 15.01.2014. године, по протеку рока из члана 376.ЗОО. Сходно наведеном, другостепена пресуда је у складу са судском праксом и правним схватањем израженим у одлукама ревизијског суда, у погледу рачунања тока застарелости потраживања накнаде штете, према коме сазнање за штету подразумева не само сазнање да је штета настала, већ и сазнање о њеном обиму (пресуда Рев 3867/2018 од 03.10.2018. године). Пресуде које је тужилац уз ревизију приложио, нису доказ о различитом поступању судова у истој чињеничној и правној ситуацији као што је конкретна и супротном пресуђењу судова о истом захтеву.