Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se revident poziva ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je 01.06.2008. godine kupila dvosoban stan u ... koji se nalazi na trećem spratu poslovno-stambenog objekta „VV“ izgrađenom na kp .. LN .. KO ... . Tuženi je na susednoj kp .. u toku 2012. godine, za jednu sezonu, sagradio poslovno stambenu zgradu Po+Pr+6 i dogradio sedmi sprat. Tužilja se obratila građevinskoj inspekciji kada je tuženi započeo gradnju i na početku radovi su obustavljeni nekoliko dana. Rešenje o građevinskoj dozvoli za ovaj objekat doneto je 20.09.2013. godine. Tužilja je podnela žalbu na rešenje o građevinskoj dozvoli. Protiv Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Raški okrug, koje je rešenjem odbilo žalbu, tužilja je pokrenula upravni spor u kome je uspela. Rešenjem nadležnog Ministarstva ukinuto je rešenje o građevinskoj dozvoli iz 2013. godine, nakon čega je isti organ opštinske uprave doneo 30.09.2018. godine drugo rešenje o građevinskoj dozvoli identičnog sadržaja kao prethodno, protiv koga tužilja nije podnosila pravni lek. Tuženi je radove započeo u septembru 2013. godine da bi nakon dobijanja građevinske dozvole 20.09.2013. godine sagradio podrum, prizemlje i sedam spratova. Sedmi sprat, sagrađen mimo građevinske dozvole ozakonjen je rešenjem Odeljenja za urbanizam opštine Tutin od 09.03.2017. godine. Prema mišljenju veštaka udaljenost objekta prema građevinskim normativima treba da iznosi najmanje 2,50m, a objekat tuženog je od granične parcele tužilje udaljen za 2,15m i faktički zaklanja dnevno svetlo za stan tužilje za veći procenat od dozvoljenog za ovaj vid izgradnje. Izgradnjom sedmog sprata tuženi je tužilji uskratio korišćenje dnevne svetlosti. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka tržišna vrednost stana tužilje zbog zaklanjanja dnevne svetlosti u stanu umanjena je za iznos od 150 evra po m2 odnosno 302,5 evra po m2.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev prihvatajući nalaz i mišljenje veštaka Ranka Ilića (tržišna vrednost stana tužilje umanjena je za 150 evra po m2) sa obrazloženjem da tužena ne bi pretrpela ovaj vid štete da je tuženi objekat izgradio na propisanoj udaljenosti i da nije dozidao još jedan sprat suprotno građevinskoj dozvoli. Po nalaženju prvostepenog suda potraživanje tužilje nije zastarelo jer početak roka zastarelosti teče od dana utvrđenog obima pričinjene štete koja je utvrđena tek u toku postupka veštačenjem, saglasno odredbi člana 376. ZOO.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu navodeći da je potraživanje tužilje zastarelo jer je tužilja za nastanak štete saznala kada je izgrađen sedmi sprat, od kada je počeo da teče rok za zastarelost potraživanja tužilje. Kako je tužilja navela, tuženi je u toku 2012. godine započeo sa izgradnjom predmetnog objekta i objekat sazidao i uokvirio za jednu sezonu, pa je tužilja tada saznala za štetu koju trpi zbog izgradnje navedenog objekta, a tužbu u ovoj parnici podnela je 18.12.2018. godine, po proteku zakonskog roka iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Po nalaženju Vrhovnog suda na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo i to opšta pravila o zastarelosti potraživanja naknade prozurokovane štete sadržane u odredbama člana 376. stavovi 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima. Za nastalu štetu navedeni zakon u stavu prvom pomenutog člana najpre predviđa trogodišnji subjektivni rok zastarelosti za potraživanja naknade prozrokovane štete, vezujući taj rok za saznanje oštećenog za štetu i lice koje je štetu prourzokovalo (štetnika). Trogodišnji rok zastarelosti počinje da teče od momenta saznanja oštećenog za ove okolnosti. U stavu dva istog člana predviđen je objektivni (apsolutni) rok zastarelosti potraživanja naknade štete. Ovaj rok počinje da teče bez obzira na saznanja oštećenog za štetu i štetnika od momenta kad je šteta prouzrokovana. Taj rok zastarelosti navršava se kada protekne pet godina od dana kada je šteta nastala. Dakle, trogodišnji subjektivni rok zastarelosti potraživanja naknade štete se posmatra samo unutar petogodišnjeg objektivnog roka zastarelosti.

Tužilja je za štetu i za lice koje je prouzrokovalo štetu saznala dogradnjom sedmog sprata objekta sagrađenog na nepropisnoj udaljenosti koji je zaklonio zgradu u kojoj tužilja ima stan i uskratio joj korišćenje dnevne svetlosti. Pošto iz pisanih dokumenata proizilazi da su radovi na izgradnji objekta započeti 2012. godine i završeni za jednu sezonu (po izjavi tužilje), a tužba za naknadu štete podneta je 18.12.2018. godine, to je potraživanje tužilje u ovoj parnici zastarelo imajući u vidu da je tužbu podnela posle isteka roka iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Nisu osnovani navodi revidenta da je tužilja preduzela radnje koje su prekinule rok zastarelosti u smislu odredbe člana 388. ZPP, jer je pokušavala da spreči gradnju objekta tuženog pa je pokrenula postupak pred građevinskom inspekcijom, tražila poništaj građevinske dozvole pred ministarstvom i pokrenula upravni spor u kome je tuženi učestvovao kao investitor i zainteresovano lice.

Odrebom člana 388. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom tužiočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja obezbeđenja ili ostvarivanja potraživanja. U konkretnom slučaju, tužilja je vodila upravni postupak i upravni spor protiv organa koji su doneli građevinsku dozvolu, u kojima je tuženi bio zainteresovano lice a ne stranka u postupku. Osim toga, potraživanje tužilje je naknada štete, koji postupak je pokrenut protiv tuženog podnošenjem tužbe u ovom sporu 18.12.2018. godine.

Nisu osnovani ni navodi tužilje u reviziji da se dobijanjem upotrebne dozvole objekat za koji je izdata smatra završenim, a sedmi sprat je ozakonjen rešenjem od 03.09.2017. godine zbog čega potraživanje tužilje nije zastarelo. Tužilja je za štetu i učinioca saznala kada je objekat bio završen u grubim građevinskim radovima, koji su završeni za jednu sezonu a otpočeli, po navodima tužilje saslušane kao parnične stranke 2012. godine, a po pisanim dokumetnima 2013. godine, pa je potraživanje naknade štete koju trpi tužilja zastarelo.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković