.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9354/2024
03.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Olga Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo– Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 122/2023 od 15.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 03.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 122/2023 od 15.12.2023. godine.
USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 122/2023 od 15.12.2023. godine i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 24/22 od 13.12.2022. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 24/22 od 13.12.2022. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos priznatog novčanog potraživanja po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 i to iznos od 9.110,68 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 122/2023 od 15.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije po odredbama člana 404. ZPP, kojim je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Ceneći navode posebne revizije tužilje, te sadržinu tražene pravne zaštite u konkretnom postupku i razloge pravnosnažne presude, Vrhovni sud ocenjuje da su ispunjeni uslovi da se revizija izuzetno dozvoli radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bivši radnik „Jugobanka“ a.d. Beograd, nad kojim privrednim društvom je otvoren stečaj rešenjem Trgovinskog suda od 03.01.2002. godine. Tužilja je kao stečajni poverilac podnela prijavu potraživanja iz radnog odnosa po osnovu neisplaćenih zarada broj 772 od 19.03.2002. godine, koje je priznato u iznosu od 9.110,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom do isplate. Kao poveriocu drugog isplatnog reda tužilji je isplaćen iznos od 504,00 dinara na ime kamate, jer za ostale tri deobe stečajne mase nije dostavila instrukcije za plaćanje, tako da dugovanje prema poveriocu na dan 26.10.2022. godine iznosi na ime glavnog duga 9.110,68 dinara i na ime obračunate kamate zaključno sa 30.06.2013. godine iznos od 16.646,00 dinara. U registru Trgovinskog suda u Beogradu, „Jugobanka“ d.d. Beograd je upisana na osnovu rešenja od 29.12.1989. godine, a dana 28.07.1997. godine izvršena je promena podataka, tako što je ista organizovana kao „Jugobanka“ a.d. Beograd. Na osnovu izveštaja poverenika stečajnog upravnika na dan 04.07.2001. godine Jugobanka je poslovala kao akcionarsko društvo i imala akcionare pravna lica sa drušztvenim i držvanim kapitalom, fizička i pravna lica, ali u većinskom vlasništvu države, društvenih i državnih preduzeća, nakon čega je pokrenut postupak sanacije, a od 03.01.2002. godine i postupak stečaja. Od 05.07.2001. godine proglašavaju se nevažećim sve dotad emitovane akcije Jugobanke AD Beograd i prestaju prava akcionara banke, a emituju se akcije na ime inicijalnog uloga Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka. Prema strukturi osnovnog kapitala banke u stečaju, postoji samo akcijski kapital Agencije za osiguranje depozita, ne postoji društveni, niti državni kapital. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 1991/21 od 25.05.2021. godine usvojen je prigovor podnosioca, ovde tužilje i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 i naloženo je stečajnim organima da u roku od četiri meseca od dana prijema rešenja, preduzmu neophodne mere i radnje u cilju unovčenja nesporne imovine stečajnog dužnika.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su ocenili da tužilja neosnovano potražuje na ime naknade materijalne štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplatu priznatog i neisplaćenog potraživanja na ime neisplaćenih zarada, s obzirom na to da nije dokazana uzročno-posledična veza između štete koju tužilja trpi i neadekvatnog postupanja organa tužene u navedenom stečajnom postupku, te da nije dokazano da je stečajni dužnik u predmetu Privrednog suda u Beogradu St.br.59/10 privredno društvo koje je momentu nastanka potraživanja tužilje, poslovalo sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev.
Po oceni Vrhovnog suda, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisana je objektivna odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku. Objektivna odgovornost za štetu je odgovornost bez krivice, zasnovana samo na činjenici postojanja štete i uzročne veze sa štetnom radnjom ili propuštanjem. U sporovima za naknadu imovinske štete - nenaplaćenog potraživanja iz radnog odnosa u stečajnom postupku, na osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetima protiv Srbije i odluka Ustavnog suda, postoji odgovornost Republike Srbije za obaveze stečajnog dužnika koji je u vreme nastanka tog potraživanja poslovao većinskim društvenim odnosno državnim kapitalom. Dodatni uslov za odgovornost tužene države u tim sporovima je postojanje pravnosnažnog rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.
U konkretnom slučaju, prema izloženom toku privatizacije poslodavca i strukturi kapitala nakon toga, proizilazi zaključak da je poslodavac, stečajni dužnik poslovao većinski društvenim, odnosno državnim kapitalom i pre 2001. godine, kada su proglašene nevažećim sve do tada emitovane akcije označene banke, čime su prestala sva prava njenih akcionara i emitovane akcije na ime inicijalnog uloga Agencije SR Jugoslavije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, čiji je pravni sledbenik Agencija za osiguranje depozita.
Sledom iznetog, po stanovištu revizijskog suda, postoji odgovornost tužene za imovinsku štetu koju je tužilja trpela, izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u smislu člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, zbog nenaplaćenog potraživanja u postupku stečaja „Jugobanka“ ad štetu.
Međutim, nisu raspravljene činjenice o obimu štete koja je posledica trajanja stečajnog postupka, kod utvrđenja da je u postupku stečaja bilo 4 unovčenja stečajne mase. Naime, tužilji je kao poveriocu drugog isplatnog reda kroz prvu delimičnu deobu stečajne mase isplaćen iznos od 504,00 dinara na ime kamate, dok za ostale tri deobe nije dostavila instrukcije za plaćanje, iako su poverioci dužni da dostave stečajnom dužniku instrukcije i broj računa na koji će se izvršiti isplata. S tim u vezi izostalo je utvrđenje u kojoj visini i u kom iznosu je predviđena isplata od ukupno priznatog potraživanja kroz preostale tri deobe stečajne mase, što je relevantno, imajući u vidu da u smislu člana 31. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, po tužbi za naknadu imovinske štete, sud primenjuje odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Prema odredbi člana 192. Zakona o obligacionim odnosima, oštećenik koji je doprineo da šteta nastane, ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kako je izostalo utvrđenje o iznosu priznatog potraživanja koje tužilji nije isplaćeno u izvršenim deobama unovčene stečajne mase usled njenog propuštanja da poštuje procesna prava i obaveze u stečajnom postupku, a što je od bitnog značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke, to su nižestepene presude morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovnom postupku, imajući u vidu iznete primedbe, prvostepeni sud će utvrditi sve činjenice koje su revevantne za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, nakon čega će ponovo odlučiti o osnovanosti tužbenog zahteva i za svoju odluku dati pravilne materijalnopravne razloge.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, primenom člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
