Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 121/18 od 05.07.2018. godine, ustupljeno je Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2836/17 od 15.09.2017. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1737/18 od 05.09.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2836/17 od 15.09.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinute su presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2836/17 od 15.09.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1615/16 od 21.04.2017. godine a tužba tužioca je odbačena.

Odlukom Ustavnog suda Už 14224/18 od 09.11.2022. godine, stavim prvim izreke, usvojena je ustavna žalba tužioca i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1737/18 od 05.09.2018. godine, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1737/18 od 05.09.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2836/17 od 15.09.2017. godine.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju predmet spora je zahtev tužioca da se obaveže tužena da na osnovice dodatka na platu po osnovu neredovnosti u radu, Republičkom fondu PIO uplati zakonom predviđene doprinose. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer pravno shvatanje izraženo u nižestepenim odlukama, o pravu tužioca da potražuje od tužene uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, ne odstupa od pravnog stava usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 12.03.2019. godine, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Parnični postupak za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zaposlenog je poseban postupak iz radnih odnosa. Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje. Kako je spor za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, spor o novčanom potraživanju, o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, u skladu sa članom 403. stav 3. ZPP.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U tužbi podnetoj 05.12.2016. godine, nije određena vrednost predmeta spora, niti se vrednost predmeta spora može utvrditi prema određenoj, odnosno naplaćenoj sudskoj taksi, s obzirom da, prema službenoj izjavi arhivara Osnovnog suda u Kragujevcu od 06.04.2013. godine , traženi predmet nije pronađen u arhivskom depou suda, to je vrednost predmeta spora utvrđena primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, koja propisuje, da ako se po odredbama člana 21. do 27. ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora, utvrđena primenom odredbe člana 28. Zakona o sudskim taksama, ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3 Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić