Tužilja je podnela dozvoljena i blagovremenu reviziju, kojom pobija drugostepeno rešenje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene u tom postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje po odredbi člana 408. i člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da je revizija tužilje osnovana, zato što je drugostepeni sud pobijano rešenje doneo uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 294. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema razlozima pobijanog rešenja, drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženog, ukinuo prvostepenu presudu i odbacio tužbu u delu za tužbeni zahtev da se utvrdi da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. godine do 08.03.2017. godine na poslovima ... u službi ... u OJ Opšta bolnica u Priboju, kao neblagovremenu, na osnovu sledećih utvrđenja. Tužilja je bila zaposlena kod tuženog sa prekidima u periodu od 18.11.2004. godine do 01.09.2015. godine, po osnovu više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, a zatim je 01.09.2015. godine sa tuženim zaključila ugovor o radu po kome je obavljala rad od 01.09.2015. godine do 27.02.2017. godine, dok u periodu od 28.02. do 08.03.2017. godine nije imala zaključen ugovor o radu, ali je kod tuženog radila. Potom je 09.03.2017. godine sa tuženim zaključila ugovor o radu po kome je obavljala rad kod tuženog zaključno sa 24.10.2017. godine, kada joj je prestao radni odnos. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Priboju P1 140/2017 od 27.04.2018. godine poništeno je rešenje tuženog broj .. od 24.10.2017. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog. U ovoj parnici, pokrenutoj tužbom od 03. juna 2016. godine, tužilja je podneskom od 18.11.2016. godine postavila eventualni tužbeni zahtev kojim je pored ostalog tražila i da se utvrdi da je po osnovu ugovora o radu od 01.09.2015. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog od 01.09.2015. godine, a zatim je podneskom od 29.04.2021. godine tražila i da sud utvrdi da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. godine do 08.03.2017. godine, budući da je u međuvremenu pravnosnažno okončan postupak pred Osnovnim sudom u Priboju P1 140/2017 u kome je utvrđeno da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme, tako da je, prema razlozima sadržanim u drugostepenom rešenju, za period od 28.02.2017. do 08.03.2017. godine ostalo da tužilja nije bila u radnom odnosu kod tuženog. Prvostepeni sud je zaključio da tužilja nije prekludirana u odnosu na tužbeni zahtev za utvrđenje da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. do 08.03.2017. godine, jer je taj zahtev bio sadržan u zahtevu za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme postavljenom podneskom od 18.11.2016. godine, za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme. Obrnuto, drugostepeni sud je smatrao da je tužba sa tužebnim zahtevom za utvrđenje da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. godine do 08.03.2017. godine podnignuta posle roka propisanog zakonom, odredbom člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br 24/05 ... 75/14) od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Kako je tužilja saznala da je pravo povređeno prestankom radnog odnosa kod tuženog 24.10.2017. godine, a tužbeni zahtev za utvrđenje da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. godine do 08.03.2017. godine sadržan je u podnescima tužilje od 18.11.2016. godine i od 29.04.2021. godine, to su zahtevi podneti posle proteka propisanog roka od 60 dana od saznanja za povredu prava, te je tužba sa takvim tužbenim zahtevom neblagovremena.

Ti razlozi drugostepenog suda ne mogu se prihvatiti jer su kontradiktorni. Ako je podneskom tužilje od 18.11.2016. godine postavljen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od 28.02.2017. godine do 08.03.2017. godine, ne može se zaključiti da je takva tužba neblagovremena, odnosno da je podneta po proteku roka od 60 dana od saznanja za povredu prava.

Naprotiv, prema sadržini prvostepene presude, prvostepeni sud je dozvolio preinačenje tužbe iz podneska od 18.11.2016. godine u kom je istaknut zahtev za utvrđenje da je tužilja kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, koji je zahtev egzistirao u postupku sve do 29.04.2021. godine, kada je tužbeni zahtev tužilja precizirala na određene dane, od 27.02. do 08.03.2017. godine. Na taj način prvostepeni sud smatra da je do povrede konkretnog prava došlo u toku trajanja ove parnice u kom je tužilja disponirala tužbenim zahtevom kakav je bio postavljen još 18.11.2016. godine, tako što ga je ograničila samo na dane od 27.02. do 08.03.2017. godine.

Kod takvog stanja stvari izloženog u prvostepenoj presudi i razloga koji su izneti za donošenje drugostepenog rešenja, stav drugostepenog suda ne može se prihvatiti za pravilan, te je pobijano rešenje zahvaćeno navedeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka, s obzirom da je odbačena tužba kao neblagovremena u situaciji kada je tužbeni zahtev bio sadržan u podnesku od 18.11.2016. godine.

Stoga je revizijom pobijano rešenje ukinuto i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić