Revizija je dozvoljena po odredbi člana 441. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), pa je Vrhovni sud ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ovog zakona i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na radnom mestu „saradnik u sektoru ...“ za koje radno mesto je uslov bila viša ili visoka stručna sprema. Otvorila je bolovanje, zbog bolesti deteta 22.09.2017. godine i o tome je uredno obavestila tuženog dostavljanjem potvrde o privremenoj sprečenosti za rad, a tuženi joj je otkazao ugovor o radu. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja od 19.12.2017. godine, utvrđeno da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog danom stupanja na rad 18.09.2017. godine i tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad. Parnične stranke su 09.01.2018. godine, zaključile ugovor o radu na neodređeno vreme počev od 18.09.2017. godine, radi obavljanja poslova na radnom mestu „referent ...“. Nakon vraćanja na rad tužilji je rešenjem tuženog br. .. od 24.01.2018. godine, otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. Utvrđeno je da je tuženi 02.10.2017. godine zaključio ugovor o radu sa BB radi obavljanja poslova referent ..., a da je 10.01.2018. godine doneo odluku o izmeni pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kojim je smanjio broj izvršilaca na radnom mestu tužilje sa 2 na 1.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito s obzirom na to da je doneto bez navođenja konkretnih kriterijuma na osnovu kojih je doneta odluka o proglašenju tužilje tehnološkim viškom, a imajući u vidu da je na poslovima koje je obavljala tužilja radio još jedan izvršilac. Iz osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu proizlazi da je tužilji radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njenim radom usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca koji su nastali usled smanjenja obima posla, a da se ne može videti da li je tuženi, odlučujući koji od dva zaposlena na istom radnom mestu će biti proglašen tehnološkim viškom, primenio objektivne i merljive kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Polazeći od činjenice da je rešenje tuženog od 24.01.2018. godine, poništeno i da tužilja ne zahteva vraćanje na rad, primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu tužilji je dosuđena naknada štete umesto vraćanja na rad.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu doneto je primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/2005 ... 75/14) a kojim je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1. Zakona o radu).

Iz citiranih odredbi proizlazi da rešenje o otkazu ugovora o radu, i u slučaju otkaza usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena mora da sadrži obrazloženje. Obrazloženje se odnosi na primenjene kriterijume, odnosno predstavlja jasne razloge kojima se poslodavac rukovodio prilikom određivanja viška zaposlenih. Dakle, navedeno obrazloženje predstavlja potvrdu o primeni kriterijuma u konkretnom slučaju i sadrži razloge zbog kojih je jedno lice određeno kao višak zaposlenih u situaciji kada postoji više zaposlenih na istom radnom mestu od kojih jedan treba da dobije otkaz, na način koji omogućuje proveru i sprečava zloupotrebu odredaba zakona i pravilnika.

Suprotno navodima revizije, Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji će se, u tom slučaju, primenjivati i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba.

Program rešavanja viška zaposlenih, poslodavac je dužan da donese kada se stekne neki od uslova iz člana 153. Zakona o radu, u zavisnosti od broja zaposlenih koji predstavljaju višak u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Međutim, u situaciji kad poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, to mu ne daje pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni, opravdani i obrazloženi, Kada se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom (što je ovde slučaj jer je samanjen broj izvršilaca na radnom mestu tužilje sa 2 na 1) i utvrđivanje viška zaposlenog, odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje, mora da bude izvršeno na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju. Za postojanje i opravdanost ovog zakonskog razloga prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane i na inicijativu poslodavca, mora da postoje stvarne i objektivne okolnosti. Poslodavac nema diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, određivanje lica koja predstavljaju višak, u odnosu na više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

U konkretnom slučaju, pobijano rešenje je nezakonito imajući u vidu da je tuženi, prilikom donošenja odluke o otkazu ugovora o radu tužilji zbog smanjenja obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, bio u obavezi da u obrazloženju rešenja najpre navede konkretne razloge zbog kojih je tužilja proglašena viškom, dakle, kriterijume koji su bili primenjeni pri odlučivanju ko će od viška zaposlenih na radnom mestu „referent ...“ biti proglašen tehnološkim viškom, što tuženi nije učinio. Sud ne ceni opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomski mera poslodavca, niti odluke poslodavca o potrebnom broju radnih mesta i broju zaposlenih na određenom radnom mestu. Međutim, da bi rešenje o prestanku radnog odnosa bilo zakonito, ono nužno mora da sadrži obrazloženje razloga zbog kojih je konkretnom zaposlenom otkazan ugovor o radu, što podrazumeva obrazloženu ocenu rezultata rada za svakog zaposlenog, sa opisom svakog od elemenata kriterijuma po predviđenoj proceduri, što ovde nije slučaj. U tom smislu, tužilja je morala da bude izložena konkurenciji sa zaposlenom BB koja radi na istim poslovima, pa je tek primenom kriterijuma, tužilja mogla da bude oglašena tehnološkim viškom, pa ako tuženi ne bi mogao da je rasporedi na drugo odgovarajuće mesto, prema njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, u toj situaciji je tuženi bio u mogućnosti da donese rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji po ovom osnovu. Drugačije postupanje, odnosno otkaz bez navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od zaposlenih predstavlja višak i bez navođenja razloga o nemogućnosti poslodavca da tužilju rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud.

Suprotno navodima revizije tuženog, da nižestepeni sudovi nisu cenili to da je tužilji bilo poznato da je kod tuženog došlo do smanjenja obima posla, da je tuženi doneo odluku o izmeni pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, kao i da je pobijeno rešenje doneo primenom Kriterijuma za utvrđenje viška zaposlenih od 14.12.2014. godine, u konkretnom slučaju je izostala njihova konkretizacija na pojedinačan slučaj, s obzirom na to da zaposlenom mora na nesumnjiv način biti obrazloženo iz kojih razloga je upravo njemu dat otkaz. Naime, tuženi nije dokazao na osnovu kojih kriterijuma je utvrđen višak zaposlenih, a teret dokazivanja u smislu odredbe člana 231. ZPP bio je na tuženom. Zbog toga su neosnovani navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pored toga, ukoliko je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, a zaposleni ne želi da se reintegriše u radni odnos, on po samom zakonu ima pravo da umesto vraćanja na rad zahteva naknadu štete (tzv. supstitucija reintegracije), a poslodavac je u obavezi da mu tu štetu naknadi i to u visini koju odmeri sud primenom odredbi člana 191. stav 5. ZOR. Polazeći od činjenice da je rešenje tuženog od 24.01.2018. godine, poništeno kao nezakonito, te da tužilja ne zahteva vraćanje na rad, osnovano potražuje od tuženog štetu u smislu odredbe člana 191. stav 5. Zakona o radu. Nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da u ovom slučaju postoji osnov za naknadu štete umesto vraćanja na rad, a visina iznosa naknade štete koju tužilja potražuje pravilno je utvrđena na osnovu relevantnih činjenica da je tužilja kod tuženog radila pet meseci, da ima 44 godine i da izdržava jedno maloletno dete, pa tužilji pripada tražena naknada u visini 3 zarade koju je ostvarila u mesecu koji prethodi mesecu u kojem joj je prestao radni odnos, odnosno 105.000,00 dinara.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković