Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u reviziji konkretno ukazuje na drugu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je rešenjem tužene od 08.04.2005. godine prestao radni odnos, sa danom 10.05.2005. godine. U izvršenju presude Upravnog suda od 30.11.2017. godine, rešenjem drugostepenog organa od 25.05.2018. godine uvažena je žalba tužilje i poništeno rešenje od 08.04.2005. godine i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovno odlučivanje. Rešenjem tužene od 14.01.2019. godine, tužilja je vraćena na rad i raspoređena na formacijsko mesto ... sa danom 01.02.2019. godine. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka neuropsihijatra, zbog otkaza na poslu, tužilja je imala izraženu stresnu situaciju, te je trpela strah i duševne bolove.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, zaključivši da je tužena svojom krivicom – donošenjem nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa, prouzrokovala nematerijalnu štetu kod tužilje, budući da je tužilja trpela strah i duševne bolove zbog otkaza na poslu koji su u direktno uzročno – posledičnoj vezi sa radnjom tužene, te je primenom odredbe člana 154. stav 1. i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženu da tužilji naknadi nematerijalnu štetu.

Ovakvo pravno stanovište nije prihvatio drugostepeni sud, već je zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan. Tužena kao poslodavac je ovlašćena za donošenje akata o prestanku radnog odnosa zaposlenih, a zaposleni ima mogućnost da te akte pobija pravnim sredstvima, pa stoga činjenica da je akt tužene kao poslodavca poništen, sama po sebi, ne daje pravo zaposlenom na naknadu nematerijalne štete, osim u situaciji da je taj akt donet zlonamerno ili šikanozno ili zloupotrebom prava ili bilo kojom drugom malicioznom radnjom tužene. Tužilja u konkretnom slučaju nije dokazala da je rešenje o otkazu doneto zlonamerno, šikanozno ili zloupotrebom prava od strane tužene. Sve ovo u smislu odredbe člana 192. stav 1. i 195. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo pravno stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Naime, odredbom člana 200. stav. 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu.

Odredbom člana 179. Zakona o radu, propisano je pravo poslodavca da zaposlenom otkaže ugovor o radu zbog tačno određenih razloga i u slučajevima određenim tom odredbom.

Odredbom člana 191. istog zakona, propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1); naknada štete iz stava 1. utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (stav 2).

Odredbom člana 192. Zakona o radu, propisano je da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: 1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste; 2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.

Odredbom člana 195. istog zakona, propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

U konkretnom slučaju, tužilja potražuje naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled nezakonitog otkaza ugovora o radu. I po oceni Vrhovnog suda, odluka o prestanku radnog odnosa nije sama po sebi dovoljna da bude uzrok nastanka navedenih vidova nematerijalne štete iz odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, poslodavac je ovlašćen u smislu citiranih zakonskih odredbi (član 179. Zakona o radu) na donošenje akta o jednostranom raskidu radnog odnosa, protiv kog akta zaposleni ima mogućnost upotrebe pravnih sredstava. Po pravilu, donošenje akta o prestanku radnog odnosa zaposlenom ima za cilj raskid radno funkcionalne veze između poslodavca i zaposlenog. Ukoliko je rešenje o otkazu nezakonito, zaposlenom stoje na raspolaganju pravni lekovi radi uklanjanja takvog nezakonitog pravnog akta iz pravnog poretka, a potom i vođenje postupka pred sudom radi naknade štete. Nezakoniti prestanak radnog odnosa sam po sebi ne može da dovede do povrede naznačenih nematerijalnih dobara, osim u situaciji kada je donošenje tog akta rezultat zlonamernog ili šikanoznog ponašanja poslodavca, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, a što ovde nije dokazano da je slučaj.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Imajući u vidu sve napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković